Једни су му говорили да је лудак, други – браво и свака част. Но, Јанко је на све то рекао – „па шта“. Већ 11 година посвећен је паркуру – дисциплини која га је, каже, учинила бољим мужем, сином, братом, бољом особом. Помогао му је и да боље ради.

Јанка Гашића из Требиња можете видјети на било ком мјесту у граду. Било када. Нема маршруту. Прескраче препреке, хода по ивицама мостова, скаче по зидовима зграда… Воли природу, јер је то његова „сала“ за тренинг. Зато је његује и одржава, не уништава је. Природа је и чест мотив његових фотографија. У свијет фотографије ушао је скоро. Слаже рубикову коцку, чак и под водом, а бави се и бициклизмом.

Није му циљ доказивати се било коме. Не воли такмичења, ни рекорде. Једино признаје такмичење са самим собом.

За њега можете рећи да је можда снажнији од других људи, али он ће одговорити: „Свако може бити снажан ако тренира“.

На филмовима које је као дијете гледао, Јанку су покрети њихових јунака изгледали нестварно. Маштао је о томе. Од дјечје радозналости, опчињености природом, дјечачким несташлуцима дошао је до озбиљне посвећености свом покрету. И то је све паркур.

„Када сте били дијете и када сте пузали, ходање вам је дјеловало као машта. Све је еволуција покрета. Ако тренирам полако и градим основе и равнотежу, ако испитујете стално своје могућности са изазовима, изазови вас тјерају да напредујете, полако повећавате своје могућности и на крају то постане ово што је сада. Све ме је паркур научио“, каже Јанко.

Паркур није спорт, паркур је дисциплина, наглашава Јанко, док покушава објаснити како се паркуром може бавити свако, без обзира на физичку и психичку спремност.

„Ви сте ту да будете бољи. Ако ја скачем са висине од четири метра, ви то не морате. Паркур нема правила. Циљ је да унаприједите себе и свој покрет у мјери до које то можете. Нису битна ни такмичења, ни медаље, ни призања“, објашњава он.

У више наврата су му се придруживали други момци и дјевојке у жељи да усаврше своје покрете, но сви би брзо одустајали. Јанко је, упркос коментарима да је све то што ради безвезе и погрешно, истрајао у томе. Јадноставно, каже, да је то тако зато што воли паркур и све оно чему га је научио.

„Све зависи од особе, зависи какво је њихово размишљање. Људи су од дјетињства ограничени у размишљању, јер је на њих утицала ова средина. Ја не дам да средина утиче на мене. Ја ако нешто одлучим да је исправно, онда је то за мене исправно. Нема везе што сви други мисле другачије. Паркур ме научио шта је исправно, а шта не“, каже и закључује за крај: „„Створен сам за то“.

Ако сте се запитали ко је Требињац који је прије неколико дана запливао у леденој ријеци Сушици у Ластви надомак Требиња, то је био Јанко Гашић. И опет су неки рекли – лудак, а неки – свака част.

Извор: direkt-portal.com