На скоро сваком угоститељском објекту, хотелу, кладионици, бутику или продајним објектима робе широке потрошње у Требињу постављени су огласи о потребним радницима, али радне снаге нема, па се, најчешће, ангажују средњошколци или сами власници објеката раде и по двије смјене како посао не би пропао.

То су слика и прилика са којом се и ове године сусреће Требиње, иако на требињском Бироу има више од 2.100 незапослених лица. Међутим, отварање Дубровника, могућност рада у овом граду и добра зарада у односу на исту у Требињу, радницима су дали могућност да сами одреде своју судбину и одлуче да ли желе да раде за 700 марака у Требињу или за 1.700 КМ на Јадранском мору.

Одлука је, кажу нам Требињци, више него јасна – рад у Дубровнику је финансијски спас за бројне требињске породице, па у нашем граду више нема радника спремног да ради испод 700 КМ.

„Радим у државном сектору, гдје плата није повећавана већ скоро 10 година. Мјесечно примим око 900 КМ. Размишљам да напустим своју фирму и пређем у Дубровник. Распитивао сам се, имам понуда, а у једној фирми у Дубровнику понудили су ми плату од 1.500 КМ плус трошкове превоза“, каже један наш суграђанин.

О одласку у Дубровнику не размишљају само радници са платом до 1.000 КМ. Све је више и оних који у Требињу примају и по 1.300 или 1.500 КМ, али би им се рад у сусједном граду вишеструко исплатио.

„По занимању сам грађевински инжењер. Послао сам једног фирми у Дубровнику необавезни упит о слободним радним мјестима, наводећи гдје сам и шта до сада радио, и након три сата стигао ми је имејл да, ако желим, одмах сутра могу да дођем на разговор за посао, да ми нуде почетну плату од 8.400 куна, осмочасовно радно вријеме, па чак и смјештај ако ми је потребан“, каже овај Требињац.

Поједини Требињци, у разговору за trebinjelivе.info, не крију да су се, буквално, спасили „дужничког ропства“ од када раде у Дубровнику.

„Био сма принуђен да напустим свог послодавца у Требињу. Жена је била незапослена, ја сам радио за 900 КМ, а имамо троје дјеце, од којих је једно у том моменту завршавало средњу школу, друго било осми разред а треће шести. Они хоће на екскурзију, нас стигле рате за кредит јер смо купили станчић од 58 квадрата. Извукао сам се од када сам доле. Сваки мјесец примим 1.500 КМ, а од прије неколико мјесеци и жена ми ради доле. И она сада заради 1.200 КМ. Старији син на факултету, кредит редовно измирујемо“, наводи овај Требињац.

Највећи проблем је вирус корона, због чега је у Дубровнику отказан велики број туристичких аранжмана, па Требињци који су требали да почну да раде почетком марта, обавијештени су да на посао дођу тек иза 15. априла.

Они радници који су и ван сезоне радили у Дубровнику, кажу нам да нема никаквих рестрикција око рада објеката, да купаца има и да вјерују да ће се од априла стање и у туризму стабилизовати.

НЕЗАПОСЛЕНОСТ У ТРЕБИЊУ

Почетком марта, на требињском Бироу било је тек четворо незапослених грађевинских инжењера, по седам архитеката и машинских инжењера, а инжењера електротехнике који траже посао тек три.

На Бироу је и један водоинсталатер, док зидара и тесара нема.

Занимања која су и даље проблем и затрпавају требињски Биро су дипломирани економисти којих има 68 и њихове колеге дипломирани правници којих је 60. Без посла је и 135 економских техничара, као и 95 матураната гимназије.

Текст и фотографија преузети са: http://trebinjelive.info