Поноћ нема тихо одзвањаГрлим те снажно мислимаЉубим рукамаПресвученим даљинамаУ твојим очимаДуша се на душу ослања Ти си она искра у мраку лутањаМој светионик у узбурканим данимаМузика смирења у гласним речимаКао

Рајко Петров Ного, српски песник, есејиста и књижевни критичар преминуо је јутрос у 77 години. Познати српски есејиста рођен је у Загорју у Херцеговини, преносе „Новости“. Као дјечак дошао је

-И што рече оно ти Косо, Бобан косибаша на Миладинову мобу. Снага ђедова, ни покојни Раде ми није тол’ко сличио, погле’ ти њему прса, плећке, па и око оно кад

Aко поменем љубав према својој земљи и сународницима, при том спомињући наше страдале ближње, испадам ратни хушкач и националиста. Шта ја имам да спомињем рат и наше погинуле претке, то

Да, вољела је цвијеће, кадифе су јој биле омиљене, а ни гладијоле нису заостајале за њима. Ако си желио да јој донесеш нешто што ће је обрадовати то је био

У Херцеговини, овом чуду од комада земље, по много чему тврдом и сиромашном, не само по својим каменитим пејзажима, али истовремено и тако пријатном, меком и увијек пријатељски настројеном, духом

У Мостару сам волео неку СветлануЈедне јесениЈао кад бих знао са ким сада спаваНе би јој глава, не би јој главаЈао кад бих знао ко је сада љубиНе би му

У јесен давне 1943, док читав свијет гори у пламену рата, један дјечак, у једном селу на обронцима Романије и Равне планине добија симптоме неке његовим родитељима непознате болести. Температура,

‘Цар Лазар је у битку повео оно најбоље што је Србија имала, упоредо са њим су изјахали Обилић, Косанчић, Топлица, браћа Мусићи… Обилић се наводно предао Турцима и када је

Нисам престао да мислим на тебе,Волио бих ти ово рећи.Желио бих ти написати да бих се желио вратити,да ми недостајеши да мислим на тебе. Али не тражим те.Чак ти и