Ратомир Мијановић: КАО НЕКАД

Она је рекла: „Јој баш си будала. Сачекај макар да узмем скрипте из латинског. И код Азре ми је остао вокмен у соби“. Он је рекао: „Луда женска главо, цистерна је експлодирала. Нема живе главе у дому. Све је побјегло“ Она је рекла: „Па добро можда се ово лудило ипак смири. Сачекај да понесем Чолину […]

Интервју са Снежаном Алексић Топаловић поводом збирке прича ”Удахнуто дјетињство”

Разговарамо са ауторком збирке прича ’’Удахнуто дјетињство’’ које је ових дана изашло из штампе а објављено код АСоглас издаваштва… АСИнфо: На самом почетку, за оне који не знају, можете рећи нешто више о себи… -Моје име је Снежана Топаловић, рођена сам прије четрдесетак година у Сарајеву. Дјетињство и један лијеп период живота провела сам у […]

Зарад хљеба није се одрекао православља – Пилипенда, прича Симе Матавуља која најбоље казује како се чува ЧАСТ

Пилипенда је био храбри и пркосни далматински сељак православне вере који ни по коју цену није хтео да прода своју веру, иако је живео тешким и мукотрпним животом. Више је волео да умре од глади него да изда своја уверења и изгуби своју част. Причу Симе Матавуља преносимо у целости! Пилип Баклина спаваше, на огњишту, […]

„Ипак нисам побеђен све док не признам пораз, а ја га још увек не признајем”

Десет година од смрти Мома Капора. Ни данас, након десет година од његове смрти, наш велики умјетник није поражен. Смрт то не може урадити оваквом човјеку, јер је тај исти човјек створио своја дјела, кроз која и даље живи.А, свима нам служе. Некима су смјернице у животу, некима скидају терет са душе, а већину обогате […]

Омаж Моми Капору на Врачару

Поводом 10 година од смрти Моме Капора у општини Врачар сутра у 19 часова биће представљене „Најлепше приче Моме Капора” и отворена изложба слика и цртежа, која ће трајати до 24. марта. Говоре: Рада Ђуричин, Вјера Мујовић, Марина Рајевић Савић, Мирјана Бобић Мојсиловић, Александар Ђуричић и оснивач Задужбине Момо Капор, Љиљана Капор. У предговору књиге […]

Андрић три деценије чекао једну жену: Наша судбина је да сагоримо

Иво Андрић, једини нобеловац с наших простора, самотњак у свим биографијама, 30 година је волио и чекао једну жену, љубав свог живота, Милицу Бабић. У његовим књижевним дјелима срећемо лепезу женских ликова, сеоских и градских дјевојака, госпођа и контеса, али само једна од свих њих је “Јелена, жена које нема”- приповијетка без фабуле, у којој […]

Све нам је камено осим срца

Камен је ријеч која описује читав живот једног Херцеговца. Камен нам је колијевка, камено нам огњиште, на камену се рађамо, на камену спавамо. Још ако је којим случајем, онај билећки, довољно је да га спазим крајичком ока и да ти одмах кажем ђе је извађен. Куће су нам камене, камен нам је астал. Камен нам […]

Ђед Тадија

Ђеда Тадију памтим по крупним шакама у којима је све изгледало некако минијатурно. Био је ковач, крупне грађе, широких рамена, ведрог лица и топлих смеђих очију. Висок преко два метра, дубоког гласа, гдје год би се појавио остављао је снажан утисак, сама његова појава изазивала је страхопоштовање.Тако сам замишљао јунаке из епских пјесама. Волио је […]

ДНЕВНИК ЈЕДНЕ ХЕРЦЕГОВАЧКЕ НАСТАВНИЦЕ

О чекању и његовим замкама Чекање… чини се као најдужа ријеч у читавом нашем језику иако је заправо прилично кратка. Та ријеч некако  се неосјетно издужи и пружи, па се понекад чини као и да саму вјечност обухвата. У неку руку, цијели живот може да се сведе на некакво чекање. Чекање у реду у продавници, чекање […]

МУВА КОЈА СЕ ВРТИ ПО СОБИ

Песници који живе крај морамного лакше могу написати љубавну песму, затим они који су ишли у рати били рањени, али преживели и носе ожиљак, песници који су барем некад у животу преспавали ноћ на клупи песници које су једне јесени одбацили сви или су у то дубоко веровали сваким својим промрзлим прстом могу писати о […]