Милан Дулин Бован: Бабине муке

Утрча Јово у кућу, ко и вазда кад има нешто много важно или занимљиво саопштит Јели, што је чуо у кафани или на пијаци. Залупи врата, а она зазвонише ко да закукаше од бола што смотани и неспретни Херцеговац не умије одредит колико је силе довољно да се љуцки затворе. Покуша окачит капут на чивилук за вратима па му што од брзине, што од урођене смотаности тај посо упали тек из трећег покушаја. Успут му опсова оца, мајку, све до деветог кољена, кројача, фабрику и оног ко је овце за њега шишо. Кад га најзад остави ђе му је мјесто сазу цокуле и остави их нако на сред одника јер има жену, а кад то имаш ципеле и већина других ствари се саме мећу на своје мјесто.
-Јело, слушај шта ми Рато Борин исприча! Зајапурено поче да казује.
-Борин или Боров? Прекиде га Јела.
-А моје ти Небесињке, на плећку би проговорила! Боров није сигурно јер га није Бориша тесо од борова пања него правио како се људи праве! Ово ти је прва лична грешка и ош ме сад пушћат да ти испричам или да прво иђем испричат у селу, па можда ти неко и пренесе?
-Хоћу, хајде!
-Вели причо му чоек, неђе на селу има баба, сама живи, витална, ђеца јој се разашла, један син у чаршији живи и унук јој често назове и сврати. Елем баба има неколике овце и углавном ти је око њих, осим кад игра Ђоковић, тада ни баба ни овце не гледају бијела дана. Вели јој тај унук неколика пута у таквој ситуацији пробо зват, баба се не јавља, забрини се црни чоек, сједи у ауто па отиђи у село, а тамо баба гледа Ђоковића, телевизор појачан на стотину, не чује баба грома, а камо ли телефон.
Једне прилике тако, завршио Ђоковић, ови зови, не зови, баба се не јавља. Није свеједно, утакмица завршила, телевизор је безбели, претпоставља смањен! Нешто није у реду! Он опет гори, кад баба лежи, пробо је будит, жива, али ништа, ни тиче нит миче. Он је одведи у хитну, притисак јој двјеста, дали јој доктори наквих ињекција, дошла баба себи, добра! Ајде пошли ти они кући и пита је тај весели унук:
-Бога ти баба шта ти би? Да се ниси на кога наљутила? Ошта ти притисак толико скочи?
-Ама како се куко нећу наљутит? Изгуби ми Ноле од Алкараза! Ко да се и ти не би наљутио?

Па бона има ли ти ико дражи од тог Ђоковића?
-Јок вала нико!
-Па волиш ли то више њега нег мене?
-Тебе волим ко очињи вид, али здравља ми њега волим зеру више!
-Е па баба кад је тако нек те Ђоковић други пут у хитну вози, јеси чула!?

oblozavanje.me


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО