Вјероватно се није родио неко са стране ко је прошао крај Билећког језера, да није отишао пун утисака испреплетених одушевљењем његовом љепотом и чуђењем зашто ово мјесто није бисер Европског туризма!

И док они „са стране“ жале што ово бескрајно плаветнило није дио њихове средине и свакодневни угођај оку, па да тај потенцијал добрано и наплате али и диче се с њим, Билећи, Херцеговини, држави, наше „море“ је потпуно неинтересантно.

Да ли је неинтересантно јер још није осмишљен неки пројекат којим се може „захашати“ које милионче, или је комплетна политичка елита слијепа и не види какав небрушени дијамант Билећа крије, изгледа да никада нећемо сазнати.

Изгледа да је мало што риболовним туризмом можемо да се подичимо широм ЕX Yу, што имамо улове који обарају свјетске рекорде… Мало је што имамо бескрајно бистру воду, мотел Видиковац који зјапи празан жељан инвеститора који ће опет да га напуни путницима из региона као прије рата. Мало нам је црква Светог Илије која као свјетско чудо господари средиштем овог сафира. Мало су нам околне аустроугарске тврђаве које као свјетионици чувају то плаво благо… мало су нам плажни потенцијали, мало су нам туристичке руте ка брани, мало су нам некадашње Ћирине стазе, бициклистичке руте, мало нам је дивна клима, близина мора… Све је нама мало.

Једино нам није мало када дође октобар па политичари лажу нас, а ми себе, да ће ту да буде етно село, једрилице, бродице, уређене километарске плаже, викенд насеље, бунгалови, шеталишта са мултимедијалним садржајима… Тада нам ничега није мало, а понајмање „кило“ излизаних лажи…

А то Билећко море, као да само говори, као да само вришти: „па човјече видиш ли какав ти бисер дајем, какву ти природу нудим, какве ти видике ширим…“ Али нико то не чује, или не жели, бар они који могу…

И оно нешто мало што Билећа нуди је захваљујући спорадичним пословним субјектима, ентузијастима који су и за своје преживљавање и али и за опште добро, дали неке могућности просјечном туристи на Билећком језеру, било да је то Риболов СТ са опцијама риболовних тура или вожње по језеру, сплавови Frееstyler и Аполон, ресторан Језеро…

Али мало је све то, без велике помоћи државе, и туризма као идејне водиље за развој наше општине, ово предивно језеро остаће само „кап у мору“ свега онога што је могло бити у овој скромној средини, а није и никада неће.

Има она стара клетва „дабогда имао па немао“, изгледа да је Билећу неко клео са „дабогда имао а не знао“…

Ваљда се и то некад промијени… Ко доживи нека прича…

Bileća Vijesti Onlajn