Српски писац и преводилац Давид Албахари преминуо је после дуже болести у Ургентном центру у Београду у 75. години, саопштила је породица.

Рођен 1948. године у Пећи, прву књигу, збирку прича Породично време, објавио је 1973. у издању Матице српске из Новог Сада. Исти издавач објавио је његов први роман, Судија Димитријевић (1978).

Објавио је још романе „Цинк“, 1988; „Кратка књига“, 1993; „Снежни човек“, 1995; „Мамац“, 1996; „Мрак“, 1997, 2008; „Гец и Мајер“, 1998; „Светски путник“, 2001; „Пијавице“, 2006; „Лудвиг“, 2007; „Брат“, 2008; „Ћерка“, 2010; „Контролни пункт“, 2011, „Животињско царство“, 2013; збирке прича „Обичне приче“, 1978; „Опис смрти“, 1982; „Фрас у шупи“, 1984; „Једноставност“, 1988; „Пелерина“, 1993; „Изабране приче“, 1994; „Необичне приче“, 1999; „Други језик“, 2003; „Сенке“, 2006; „Сваке ноћи у другом граду“, 2008; „Мале приче“, 2013; „Пропуштена прилика“, 2013; „21 прича о срећи“, 2017, као и књиге есеја „Преписивање света“ (1997), „Терет“ (2004), „Дијаспора и друге ствари“ (2008) и „Људи, градови и штошта друго“ (2011).

Заједно са Душаном Петричићем објавио је књигу за децу „Ема и јеж који нестаје“ (2008).

Заједно са Жарком Радаковићем објавио је „Књигу о музици“ (2013).

За збирку прича „Опис смрти“ добио је Андрићеву награду. Роман „Мамац“ добио је Нинову награду за најбољи роман у 1996. години, као и награду Народне библиотеке Србије, Балканику и Мост-Берлин. Књига прича „Сваке ноћи у дугом граду“ добила је Виталову награду за књигу године.

У периоду између 1973. и 1994. године радио је у редакцијама више београдских и новосадских часописа и издавачких кућа – Видици, Књижевна реч, Писмо, Културе Истока, Политика, Мезуза, едиција Прва књига Матице српске. Књиге су му преведене на двадесет и један језик.

Превео је велики број књига, прича, песама и есеја многих америчких, британских, аустралијских и канадских писаца, укључујући Сола Белоуа, Владимира Набокова, Маргарет Етвуд, Исака Башевиса Сингера и Томаса Пинчона. Превео је и драмске текстове Сема Шепарда, Керил Черчил и Џејсона Шермана.

Члан је САНУ, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва.

Од јесени 1994. године до 2012. године живео је у Калгарију, у Канади. Од 2012. године живео је у Београду.

Време и место сахране биће накнадно саопштени.

Извор ФоНет