Прије десет дана у Братунцу је одржан парастос за 3267 убијених Срба од стране Насера Орића и 28. дивизије тзв. Армије БиХ. Прошла је 31 година од тих злочина за које нико није одговарао. НИКО!!!

На парастосу српским жртвама у Братунцу, осим руског амбасадора и представника Републике Србије није било ниједног представника тзв. међународне заједнице. За њих, злочини над Србима не постоје. Најбољи доказ за то је њихов Међународни суд пред којим су Срби осуђени на преко 2000 година затвора за злочине над Бошњацима, Хрватима, Шиптарима, док за злочине над Србима имамо тек неколико десетина година затвора. За злочине над српским становништвом у Братунцу 0 (нула) година затвора!

Нека вас зато не чуди што данас кроз Братунац и Сребреницу, кроз Републику Српску, парадирају преживјели војници 28. дивизије и њихови потомци, директно се ругајући у лице преживјелим Србима и потомцима жртава. Кроз Републику Српску марширају, трче, возе бицикла, моторе, квадове, машу ратним заставама узвикујући „Алаху екбер“ док их обезбјеђује и чува полиција Републике Српске. Наравно, нису томе криви ови јадни полицајци, они су добили наређење које спроводе. Криви су они који воде нашу Републику Српску, којима су уста пуна независности, достојанства и бриге за Републику Српску. Празне ријечи!

Гдје је граница нашег националног понижења? Када сам прије 5 година у Братунцу покушао ући на стадион, на концерт Жељка Јоксимовића, огрнут заставом Републике Српске, полиција РС ми то није дозволила. Образложење: „Вријеђам национална осјећања других“. Када Срби крену на Газиместан, шиптарска полиција их скида до голе коже. Још мало ће увреда бити и ако се изјасниш да си Србин. И зато, немојте да се чудите ако видите Насера Орића на челу колоне Марша мира, или моториста, или квадова да се тријумфално враћа у Сребреницу. Већ је једном био у Сребреници прије десетак година (на сахрани ратном злочинцу Зулфи Турсуновићу). И сви су то знали, само наша полиција није.

11. јули у Сребреници одавно није комеморативни скуп, већ парада показивања моћи и пркоса Републици Српској.

Покушавам замислити Србе како са српском заставом пролазе било гдје у Федерацији БиХ. Покушавам замислити да на миру обиљежавамо годишњицу Тузланске колоне или злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Тешко и замислити!

Деспотовина