Кад је 1779. г. умро Мехмед-паша Бушатлија, на везирском положају га је наследио његов син Махмут и, мада никад није ни на трен престала, над старом Црном Гором надвила се опасност од Турака већа него икада. На јучерашњи дан 1785. г. Махмут-паша ушао је у Цетиње и спалио Манастир, као и куће и угледних породица и сиромаха које је претходно опљачкао

Кад је 1779. г. умро Мехмед-паша Бушатлија, на везирском положају га је наследио његов син Махмут и, мада никад није ни на трен престала, над старом Црном Гором надвила се опасност од Турака већа него икада. На јучерашњи дан 1785. г. Махмут-паша ушао је у Цетиње и спалио Манастир, као и куће и угледних породица и сиромаха које је претходно опљачкао.

Он је је одлучио да нападне Црну Гору док је Петар I Петровић био на путу за Русију, те је средином јуна поменуте године кренуо на њу. Чево је заузето и запаљено 19. јуна, а 23. јуна је пало и Цетиње.

Велики број Црногораца, углавном дјеце и војно способних омладинаца, отети су са намјером да се као робови регрутују и боре у турским редовима.

Хроничари су то разарање Цетиња забиљежили следећим ријечима:

– То оличење злога духа, пустошио је земљу а паству на крст голготског страдања прикивао. Безбожни паша је још од раније окивао народ у гвожђа и пунио скадарску тамницу сужњима. Био је спреман да огњем и мачем прегази Црну Гору. На крају удари са 18.000 војника, већином латинских хришћана Арбанаса, да покори или побије оне који се беху заклели на Цетињу, да ће бранити „огњишта, вјеру и нејач““. Но, авај, сили његовој они не могаше одољети. Он неке од њих посече, неке зароби, земљу и светињу Цетињског манастира попали. На вратима силник обеси једног монаха, који се ту беше задесио, да би застрашио остале, а сиротињу и нејач растера по горама.

Цетиње. Извор: ФБ страница Јована Маркуша
На Цетињу је остао шест дана прије него се вратио у Скадар, а иза себе је оставио велику пустош и разарања не само у Црној Гори, већ и у сусједној Боки гдје се запутио са истим намјерама.

Махмут-паша је успио прећи границу Црне Горе и ушао у Боку која је била под Млецима, те се запутио према Паштровићима. 29. јуна позвао је паштровске главаре на састанак, у којем је тражио да постану његови поданици. Када су ови то одбили, он их је погубио, а његова војска опљачкала је и попалила њихове домове.