И то су га Срби основали под именом Бахмут, а не комунистичким називом Артјомовск.

Пре доласка Срба са бившим аустријским потпуковником Јованом Шевићем и пуковником хусарским Рајком Прерадовићем 1753. године, на подручју града Бахмута није било ничега. То је била обична напуштена пустара.

Бахмут био центар српске административне области „Славеносрбије“, која је постојала поред још једне српске административне области „Нове Србије“ на територији данашње Кировоградске области са седиштем у граду Новомиргороду.

Обе области су биле у саставу велике Руске империје у 18. веку, а Руска империја је на тај начин, стварањем српских административних области, привлачила развојачене српске војнике, шајкаше и искусне ратнике из римокатоличке Аустријске империје да се населе на територију православног Руског царства.

О том исељавању Срба из Паноније у Славеносрбију и Нову Србију писао је и најгенијалнији српски писац Милош Црњански у свом ремекделу „Сеобе“.

Пре доласка Срба са Рајком Прерадовићем, на подручју Бахмута постојало је једно напуштено војно утврђење, које је 1701. године направио руски цар Петар I Велики (1682–1725) населивши на то место стотинак козака, специјалних заједница руских војника, који су организовани као ударна песница руске војске и одбрана од упада Пољака, кримских Татара (Турака) и осталих азијских номада.

Козаци су ту опстајали и борили се на руској граници, бавећи се и рударењем соли. Међутим, током 1718. и 1719. године то утврђење бива потпуно напуштено.

Зато је крајем фебруара и почетком марта 1753. године руски Сенат донео одлуку да се на простору (у)крајинске линије (граничнног ланца) који се простире између река Бахмутке и Лугањ на самој граници са кримским Татарима, населе Срби пристигли са аустријским потпуковником Јованом Шевићем и пуковником хусарским Рајком Прерадовићем.

Планирано је да се између река Бахмут и Лугањ настани 3.000-5.000 српских војника, по угледу на Нову Србију, која је пре Славеносрбије основана на територији данашње Кировоградске области у данашој централној Украјини.

Прерадовић и Шевић су постали руски генерали и одмах су формирали два хусарска пука под српским именом, и два „пикинерна“ пука у које су други насељеници примани. Ти пукови су чинили славни Славеносрпски војни корпус руске војске.

Прерадовић је отишао у Бахмут, а Шевић у Лугањ где су им бити штабови.

Бахмут је постао седиште Славеносрбије и Срби на месту данашњег града оснивају прво градско насеље.

Пошто су били вични војној вештини, Срби у Славеносрбији су релативно брзо и лако разбили околне Турке и Татаре, па се граница померила далеко на југ и запад, чиме је и престала потреба за постојањем Славеносрбије, као посебне граничне области 1764. године.

Међутим, град Бахмут, махом насељен Србима који су постали руски држаљани назван је по реци Бахмутки (или Бахмут) која кроз њега протиче, 1783. године стиче статус града у оквиру Новорусије, области коју су Руси полако ослобађали од власти кримских Татара.

Након крваве комунистичке револуције у царској Русији, одлуком диктатора Стаљина 1924. године, град Бахмут, као историјско седиште Славеносрбије, назван је „Артјомовск“, по комунистичком пропагатору и револуционару Фјодору Андрејевичу Сергејеву званом „друг Артјом“ из Курска. То је учињено у част човека који је интензвно, као етнички Рус, радио на утемељавању украјинске нације и Украјине на том подручју, а који је страдао несрећним случајем 1921. године приликом испробавања високобрзинских вагона.

И град Луганск, престоницу Луганске Народне Републике, су основали Срби, који су на том месту живели са својим командантом 3. пука Српског корпуса Јованом Шевићем. На месту данашњег града Луганска је најпре настало село Камени Брод ког су основали Срби 1750-их година из ког је изникао данашњи Луганск.

Невероватно је да Срби Бахмут данас зову по комунистичком утемељивачу Украјине другу Артјому, уместо да браћи Русима покажу да је то град који су Срби основали и назвали Бахмут у част своје нове домовине Царске Русије и њене царице Јелисавете I Романове за коју су у ратовима гинули и крв проливали.

Бахмут, Славеносрбија, Русија и никад Артјомовск!

ФБ Историја Срба