ИВАН ЋЕ ЖИВЕТИ ЖИВОТ ДОСТОЈАН ЧОВЕКА, ДОБРИ ЉУДИ СУ МУ ПРЕОКРЕНУЛИ ЖИВОТ: Хероји су нам ОТКРИЛИ СВЕ о томе, ДИВНО!

Захваљујући Далибору, Лазару и другим људима великог срца који су се одазвали овој акцији, Иван, који је до скоро на улици био препуштен сам себи, сада ће бити запослен и са кровом над главом

Друштвеним мрежама се последњих дана дели апел за помоћ Ивану за кога многи мисле да је бескућник и пијанац. Међутим, по свему судећи, истина о њему је сасвим другачија.

Имао је трагично детињство, а сада жели само једно – шансу и прилику за нормалан живот.

МОГЛО БИ ВАС ЗАНИМАТИ
ТРАЖИ 2,5 МИЛИОНА ЕВРА ЗА САЛАШ КОД ЧЕНЕЈА: Ево шта све осим куће добијете за те паре! ФОТО
ТРАЖИ 2,5 МИЛИОНА ЕВРА ЗА САЛАШ КОД ЧЕНЕЈА: Ево шта све осим куће добијете за те паре! ФОТО
Наиме, све је почело када је писац и кулинар из Рипња Далибор Ћулибрк на свом профилу поделио Иванову животну причу. Навео је да је Иван био дете када су му убили оца пред очима, а сестру злостављали. Од тада је, како пише, без дома.

  • Иван је 82. годиште и желео би да покуша, желео би да ради. Радио је као тесар, зна тај посао и волео би да на неком градилишту ради као помоћник (или било који други посао). Проблем је што нема где да се окупа, нема контакте, нема телефон. Каже да људи због његовог изгледа мисле да је пијанац, али да не пије. Ја му можда могу пронаћи место где би радио, а свакако и ако неко од вас има неку опцију нека се јави. Најважније је следеће – ако бисмо овом човеку пронашли смештај на барем 10, 15 дана, то би му могло променити живот – написао је Далибор.

МОГЛО БИ ВАС ЗАНИМАТИ
Спонсоред Цонтент
Најбољи гејмерски окршаји су стигли у МаџБет! Изабери своје омиљене гејмере и побједи са њима!
Иван
фото: Приватна архива
Истакао је и да су му однели гардеробу, постељину, јастук и да се Иван најчешће налази у улици Војводе Степе у Београду.

Далибор је само једном објавом успео да покрене лавину, те су му се убрзо многи људи придружили на хуманој мисији чији је циљ проналажење посла и смештаја за Ивана.

За кратко време, Далибору се јавило више од 400 људи који су желели да помогну. Пар дана касније, направљен је велики помак и Иван коначно добија услове за живот достојан човека.

Ми смо пронашли Далибора, човека са великим срцем, и он нам је открио какву моћ имају људи који се удруже да помогну некоме ко је на рубу егзистенције. Нечије мало, заиста је променило многе животе.

Када и како сте сазнали за Иванову животну причу?

  • Добар дан и хвала вашем порталу што сте одлучили да објавите причу о Ивану. Често долазим у кафић на Трошарини и ту сам Ивана сретао на семафору, када бих му давао понеку новчаницу. Једног дана сам му пришао и питао га како је, која је његова прича и да ли му могу помоћи. Испричао ми је оно због чега је, верујем, прва објава и постала вирална, замолио ме је за нешто гардеробе и рекао да му је жеља да се склони са улице и да је вољан да пронађе посао, али да не може јер људи због његовог изгледа мисле да је алкохоличар, а да није и да не пије алкохол – испричао је Далибор Ћулибрк за Еспресо.

Како сте дошли на идеју да то објавите на свом профилу?

  • Након што ми је то рекао обећао сам му да ћу учинити све што је у мојој моћи. Сутрадан сам му однео нешто ствари, новца, фотографисао га и након тога поставио објаву – каже наш саговорник.

Да ли сте се надали толиком оџиву добрих људи који су спремни да му помогну?

  • Надао сам се да ћемо пронаћи некога ко би му уступио стан бар на неко време, да се мало среди, окупа и остало и да скупимо 10, 20 хиљада динара да му се нађе док не нађемо посао. Нисам ни сањао да ће бити овако. Огроман број људи се јавио да сам после морао да замолим да се више не шаљу упити за помоћ јер нисам могао да постигнем све сам и са повређеном руком. Пет сати сам писао одговоре то прво вече. Већ сутрадан је сакупљено око 80 хиљада динара. Када су ми људи јавили да се појавио неко непознат ко даје свој жиро рачун за прикупљање новца Ивану, што смо установили да је највероватније била превара, одлучио сам да прекинемо акцију јер скупили смо довољно средстава. Сада имамо око 100 хиљада динара минус трошкови изнајмљивања стана на дан, али проблем је што још увек не можемо да нађемо стан јер станодавци имају своје мишљење према човеку који је био на улици. Немојте да мислите да овде критикујем – само предочавам како јесте.

Шта се сада дешава са Иваном и где је он?

  • Иван је у стану на дан, где смо му уплатили 5 дана боравка. Видећемо за даље.

Захваљујући Вашој објави, Ивану је понуђен посао. Како је реаговао на то?

  • Још једном хвала дивном човеку предузетнику Лазару Спасојевићу који је понудио запослење Ивану и испунио обећање које је дао на Фејсу. Многи су ми у инбоџ послали његов коментар када сам одлучио да се њему прво обратим. Иван од данас тамо почиње да ради. Били смо у фирми, изузетно је пријатна атмосфера и верујем да ће Ивану тамо бити добро, што је и његово мишљење – истакао је Далибор за Еспресо.

Сада сте у процесу проналажења смештаја? Да ли постоје неке назнаке да ћете ускоро решити и тај проблем?

  • Волео бих да то заједно решимо. Новац имамо. Интересантно ми је што тако тешко иде са проналажењем стана, а тако смо брзо скупили новац. Само да неко допусти да Иван борави код њега и да то буде пристојан и функционалан стан, то је све што треба. Пожељно би било да то буде Вождовац јер Ивану је сада ту посао, или барем неко место близу Вождовцу. Апелујем на људе да помогну. Да не грешим душу једна дивна жена из Земуна се јавила и понудила да Иван код ње живи бесплатно. Предложио сам да сачекамо још мало и видимо још неке опције јер Иван је још под утисцима свега што се догодило за тако кратко време, и пожељно би било да се полако привикава на посао и радно окружење, а мислим да ће му то бити олакшано ако му је стан близу. Наглашавам да су се неки људи јавили вољни да плате ту прву кирију, а неки чак и кирију за годину дана, па би било лепо да прикупљени новац буде Ивану ту да му се нађе док не стане на ноге – прича нам Далибор.

С обзиром на то да сте своју великодушност показали на делу и да у Србији има још људи који живе на ивици егзистенције, коју поруку бисте послали свима који су у прилици некоме да помогну?

  • Гледајте људе, животиње, природу и на крају крајева читаву планету Земљу као своје огледало. Да ли мислите да се међу људима изгубило саосећање и зашто? Да ли смо управо говорили о томе да сам морао да замолим људе да прекину да шаљу упите за помоћ? То све говори. Очигледно није. Не може се изгубити. Саосећање се бира и увек имамо тај избор. Да ли сада живимо у свету у којем нема или ипак има наде? Наде за шта? За радост, мир, толеранцију, разумевање, доброту? То су све избори које доносимо сваког дана и тичу се сваког појединца. Онда пођите од себе и реците ми да ли има наде. Не кажем то само вама, већ важи за све нас. Када виде ваш гест, други људи се одушеве хуманошћу – поручује наш саговорник.

Да ли сте свесни да сте на овај начин поставили пример како бисмо заправо сви морали да реагујемо и да ли ће се тај пример одржати по Вама?

  • Људи се одушеве овим јер у себи препознају истину и да је природно овако поступати. Хуманост у себи садржи реч „хуман“ што значи човек. Када си човек онда је хуманост природна последица. Питали сте ме да ли ће се то одржати. Хоће ако сада некоме кажете да га волите. Видећете како се у том тренутку отапају глечери страха из вас и да све што остаје је љубав. Љубав не треба одржавати, она само јесте. Нама није потребно да нас неко научи да волимо. То имамо у себи. Скините глечере страха са себе и видите сами. Али то не можете док не кажете: „Ово што се дешава је моја одговорност.“ Ми упорно прескачемо тај први степеник желећи да се други промене не мењајући прво себе – каже Далибор.

Колико је Вама лично било тешко када сте чули ову причу и који моменат је био преломан да је поделите?

  • Саосећам сам са Иваном, али ми није било тешко јер сам знао да може нешто да се учини ако је он заиста вољан да уз нашу подршку и сам подузме неке кораке. То је темељ оздрављења. По свом искуству знам да смо за наша стања сами одговорни, и да искључиво од наших даљих одлука зависи како ће наш живот изгледати, о чему је Иванов случај само један од показатеља. Питали сте ме који је моменат био преломан да поделим причу. То су заправо били моменти. Моменти који сам провео са мојом баком у детињству, која ме је научила да љубав и доброту треба делити без обзира на све. Много тога полази од куће. Много тога мораш сам. Волео бих да се захвалим Микију из Six Pack-а који је међу првима повукао ногу и поделио објаву уз текст написан од срца, Сими Јајићу доброј души из Врдника који је први јавно предложио да уплати новац чији су пример људи следили, особљу из Cofееdrеама и пријатељици моје мајке који су ме обавештавали да ли је Иван на Трошарини (ја живим удаљен 20 км па ми је значило пуно), свим добрим људима који су се јављали да понуде гардеробу, телефоне, новац… Неки су са мало онога што су имали ипак одлучили да уплате средства и то је, рецимо, нешто што ме је баш дирнуло. Хвала свима у Иваново име – каже за Еспресо Далибор Ћулибрк.

Лазар је понудио посао Ивану

Лазар Спасојевић, предузетник са Вождовца, понудио је посао и тако решио једно од Иванових важнијих егзистенцијалних питања.

  • Далиборову објаву везану за Ивана, видео сам на ФБ страници „Херцеговац“ коју радо пратим. Иначе на Фејсбуку нисам активан скоро никако, тек са времена на време. Објава ми је запала за око јер сам препознао Ивана на фотографији, с обзиром да сам га раније видео неколико пута како стоји на улици, на семафору на Трошарини – наводи Лазар за Еспресо и додаје да прича заправо почиње петнаестак дана раније:
  • Зауставио сам се на семафору на којем је био Иван, чекајући зелено светло да кренем. За разлику од других, којих на жалост у Србији има много и који на семафорима покушавају да обезбеде своју егзистенцију, Иван никада не прилази колима, стоји у једном месту и гледа у једну тачку, скреће поглед, штитећи своје достојанство. Пришао сам колима до њега, отворио прозор и оставио му новац, при том сам га питао да ли би хтео да ради, вероватно се мало и уплашио тад јер није очекивао такву понуду, све је то кратко трајало и нисмо имали времена да попричамо, ја сам отишао даље надајући се да ћу га опет срести. Хвала Богу па је Далибор Ћулибрк, једна громада од човека, који се Ивановом случају итекако посветио и захваљујући коме ће, надам се, Иван успети да стане на своје ноге – поручује наш саговорник.

Лазар каже да његова фирма није велика, али да је увек у потрази за новом радном снагом.

  • Моја фирма није велика, има нас 3-4 запослених, увек сам у потрази за радницима, јер бих волео да проширим посао, нигде немамо рекламу, само од уста до уста, јер иначе имамо превише посла. Тепих сервис чији сам власник је место где ће Иван радити, посао није тежак, искрено није ни претарано занимљив, са друге стране није уопште захтеван, и мислим да ће Иван уз подршку колега моћи лепо да се уклопи – наводи Лазар за Еспресо.

Он је, осим посла, Ивану понудио плату унапред, телефон и чисту гардеробу. Каже да је плата унапред многима била интересантан детаљ у свему овоме.

  • Плату унапред коју сам понудио изгледа да је многима интересантан детаљ, што ме уопште не радује. Не знам зашто се тако гледа на новац, не знам до када ће људима изговор да помогну другог који нема да буде „што треба у кућу не даје се у Цркву“. Ја сам родом са Косова и Метохије, из Зубиног Потока, живим у Београду од 1999, живим као подстанар, завршио сам Правни факултет Универзитета у Београду, отац је сам подигао моја два брата и мене, никада у животу се нисмо предавали, и када смо делили све на по 1/4 и данас када не морамо да делимо, ово су доста личне ствари које сам изнео веома тешко, не да бих себе промовисао него да би другима можда била инспирација. Слава Господу – поручује Лазар Спасојевић који је своју хуману мисију испунио тако што је једном човеку дао начин да заради за своју егзистенцију.

Захваљујући Далибору, Лазару и другим људима великог срца који су се одазвали овој акцији, Иван, који је до скоро на улици био препуштен сам себи, сада ће бити запослен и са кровом над главом.

Почеће нови живот, живот достојан човека.

Иван
Иванфото: Приватна архива


Ових дана, када је све преплављено лошим вестима, ови добри људи су повратили наду у оно најљудскије, оно што покреће и помера ствари из корена када све лађе потону.

Шта друго да кажемо него – свака вам част!

espreso.co.rs


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО
Немири и пуцњава на Космету: Подигнута борбена готовост Војске СрбијеСтошић: Хвала Херцеговини на љубави и гостопримствуИВАН ЋЕ ЖИВЕТИ ЖИВОТ ДОСТОЈАН ЧОВЕКА, ДОБРИ ЉУДИ СУ МУ ПРЕОКРЕНУЛИ ЖИВОТ: Хероји су нам ОТКРИЛИ СВЕ о томе, ДИВНО!Мошти мајке Светог Василија Острошког изложене у цркви у Мркоњићима – Вјерници ће их цјеливати у наредним данимаЕлектротехнички факултет у Подгорици евакуисан због пријетње: Оно у Србији је ништаУ Модричи избјегнута трагедија: Мушкарац пиштољем пријетио да ће убити 2 особеУхапшен масовни убица из Младеновца: Сумња се да је имао саучеснике!Осам мртвих, више од 10 рањених у пуцњави код Младеновца, 600 припадника специјалних јединица трага за нападачем„ОН ЈЕ РАЗМАЖЕНО, ОБЕСНО, МОНСТРУОЗНО ДЕТЕ!“ Тишину испред школе прекинуо вапај једне мајке: „Био ми је у кући, а моја ћерка му је била на списку“ (ВИДЕО)Црна Гора: Први пут одата пошта жртвама НАТО бомбардовања