Посредовањем УНПРОФОР-а, договорено је 3. маја 1992. ослобађање Изетбеговића, али да Муслимани у Сарајеву престану да нападају Команду 2. војне области ЈНА и допусте излазак из ње генерал-пуковнику Милутину Кукањцу са официрима и војницима ЈНА према Лукавици.

Дана 3. маја око осам часова одлучено је да генерал Кукањац напусти команду, међутим, војска и официри не дозвољавају. После одустајања од те одлуке вратило се повјерење војске и официра. Око 13 часова у разговору између канадског генерала Мекензија (први командант УНПРОФОР-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена је размена, тада ухапшеног Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размена је договорена за 15 часова. Међутим, у команду долази лично Алија Изетбеговић са ћерком и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха. Како каже Маринко Милидраг уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан војска је напустила касарну. Покрет је почео у 18 часова.

У пратњи мировних војника УН и генерала Луиса Мекензија, Кукањац, официри и војници ЈНА око 300 лица у око 40 возила кренули су на запад према Лукавици. Мањи први део колоне ЈНА је пропуштен, то јест возила ОУН у којима су били и А. Изетбеговић и М. Кукањац. Када се Изетбеговић одвојио и отишао према згради Председништва БиХ, према наређењу Ејупа Ганића и Стјепана Кљуића, муслиманско-хрватске јединице напале су други део колоне ЈНА који је био између Скендерије и Команде 2. војне области у Добровољачкој улици.
„Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова, прозора“, каже Милидраг. Ватра је отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Пуцано је и на обележено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др. пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Официре су извлачили из возила и хладнокрвно убијали.

„ Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола…. Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу.”
— генерал Луис Макензи, „Чувар мира – пут у Сарајево“

Према подацима МУП-а Републике Српске у нападима који су се одиграли 2. и 3. маја било је 42 погинула војника и цивила од чега 5 официра, 73 рањених а 215 је заробљено или отето.