Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посјед оригинала списка Диане Будисављевић са именима и свим подацима око 5.800 српске дјеце спасене из усташких логора смрти Независне Државе Хрватске, за који се мислило да је изгубљен или уништен, саопштио је данас директор Музеја жртава геноцида у Београду Дејан Ристић.

Ристић је навео да је списак српске дјеце настао у „Заводу за глухонијему дјецу“ у Загребу у оквиру „акције Диане Будисављевић“ и данас је први пут представљен јавности.

Према његовим ријечима, тај списак садржи имена и презимена дјеце, њихових родитеља, датум и назив логора из којег су спасена, као и старосну доб и идентитет хрватских усвојилаца.

Ристић је навео да је овај списак дјеце настао у другој половини 1942. године након Битке на Козари, те да је ријеч о прворазредном историјском извору до сада непознатом јавности за који се сматрало да је нестао током Другог свјетског рата.

„Ми сада први пут живој деци, која су сада људи у дубокој старости и која још трагају за својим идентитетом, као и њиховим потомцима, можемо да понудимо податак који је њихов стварни идентитет“, рекао је Ристић на конференцији за новинаре.

Списак је у Музеј жртава геноцида стигао прошле године а Ристић није желио да открије како је Музеј дошао до њега.

„За њим смо трагали изузетно дуго. Успјели смо да дођемо до њега уз огромну подршку државних органа Србије. Био је ван националне територије и донијет је на националну територију“, рекао је Ристић.

Од више хиљада артефаката који свједоче о злочинима над Србима, али и другим народима у Другом свјетском рату, које је Музеј жртава геноцида данас представио јавности подовом Дана сјећања на жртве Холокауста, геноцида и других злочина, су и наушнице српске дјевојчице са списка Радмиле Радоњић.

Ристић је навео да је двогодишња Радмила била спасена, али у тако лошем стању након злостављања у усташком логору да је преминула.

Данас је представљено и оружје хрватских усташа за ликвидацију Срба и других заточеника у Јасеновцу и Јастребарском, међу којима је „србосјек“, који је сада једини такав примјерак на тлу Србије, бодеж чувених усташких злочинаца из Јастребарског – браће Јавор, као и цигла из „Бачић циглане“ – епицентра Јасеновачког губилишта, коју је прошле године музеју поклонио Његово преосвештенство епископ пакрачки Јован.

Представљен је и велики број примјерака преписке из логора у којима су били заточени официри Југословенске војске, као и други артефакти, међу којима је комплетна архивска грађа са прве државне комеморације Крагујевачким жртвама, организоване у Лондону новембра 1942. године.

Међу прибављеним артефактима је Извјештај о злочину усташа у источној Херцеговини – у једном селу код Гацка, гдје су усташе прецизно навеле датум и мјесто злочина, начин убијања, а набројани су и сви припадници јединице која га је починила.

„Извјештај је набављен из Канаде. Сви припадници усташке јединице били су муслимани“, навео је Ристић и додао да је ријеч о извјештају усташког официра који је детаљно описао масакр над српским цивилима почињен почетком љета 1941. у једном селу у Херцеговини.

Он је истакао да ће грађа, које је прошле године прибављено више него у претходних 30 година од оснивања Музеја, бити кориштена и за излагање и за истраживаче.

Диана Будисављевић била је хуманитарка аустријског поријекла, удата за љекара српске националности у Загребу, која је током Другог свјетског рата спасила више од 10.000 дјеце из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској.

Дјеца коју је покушавала да спаси су била углавном српске националности са подручја у којима је Независна Држава Хрватска вршила геноцид над Србима.

Диана Будисављевић је водила је картотеку о дјеци, с надом да би једнога дана она могла бити враћена својим биолошким породицама, али јој је по налогу Министарства социјалне политике Хрватске 28. маја 1945. године та документација одузета.

СРНА