Више од милијарду марака дуга Републике Српске доспијева на наплату ове године. Истовремено се планирају и нова задужења, директна и индиректна од скоро двије милијарде марака.

“Реално стање је да се много више улаже у инфраструктурне објекте, а много мање у нешто што је реално, а то су производња и добијање готовог производа који би се могао извести”, каже Зоран Павловић, економиста истичући да у овом тренутку у Републици Српској нема помоћи реалном сектору у некој већој мјери те да довођење страних инвеститора у Републику Српску није баш присутно.

“Осим инвеститора који чак напуштају Републику Српску. Оно што је карактеристика за земље у развоју, ако можемо тако да кажемо, је да траже могућности да доведу оне инвеститоре који су на неки начин изгубили могућност производње у Украјини или Русији, да их доведу у своје земље као што то ради Србија, тако да та могућност која стоји пред Босном и Херцеговином је врло слабо или готово никако искориштена”, каже Павловић за Н1.

Што се тиче питања задуживања Републике Српске, Павловић каже да Српска има дефинисан износ дуга преко пет милијарди, а да је оквир за буџет за 2023. годину преко пет милијарди.

“Ако говоримо о сценарију бечког дуга, односно бечке берзе и обвезница које су тамо пласиране, у проспекту који је презентиран инвеститорима на бечкој берзи, једна клаузула је рекла да уколико Република Српска није у стању вратити добијена средства, онда је сваки власник обвезнице у могућности приватизирати било коју фирму којој је Влада више од 51 посто власник.

Оно што је износ који се мора сервисирати, то је дуг величине 380 милиона КМ или 180 милиона евра. Ја лично мислим да је Влада оним аранжманом с Мађарском обезбиједила двије трећине, јер тај кредит је око 220 милиона или 110 милиона ева, а на то недостајућа средства су тих неких 150-160 милиона, тако да би се то дало ријешити како из самог буџета и неког краткорочног задужења на домаћем тржишту.”

Подсјетићу само, каже Павловић, да је у документу који је усвојен везано за буџет Републике Српске речено да међународно задужење може бити финансирано до 6,5 процената камате.

“Тако да су Кинези, односно кинеске банке, вјероватно врло пажљиво проучиле ситуацију с обвезницама које је емитовала Република Српска и да су можда закључили да је то с једне стране вриједан инструмент који се може прихватити у случају било ког инвестиционог аранжмана, али с друге стране за тако велике банке неко кредитирање путем обвезница од стране кинеске банке према Републици Српској је заиста мали новац који би можда могао бити договаран. Можда је то био разлог између осталог и разговора који је премијер Вишковић имао у Пекингу”, рекао је Павловић.