Цијене европске, плате балканске. Тако се најкраће може описати шизофрена ситуација у којој се налазимо.

Аутор: Бранко Томић/ srpskainfo.com

Још шизофреније је што се тржиште у Српској до данас није срушило као кула од карата, али не брините… Сами се својски трудимо да се то што прије деси.

Годинама кукају домаћи произвођачи како их “убија” прекомјерни увоз, а чим су, онако подбули од подстицаја, осјетили мирис слободног тржишта брже-боље је домаће млијеко постало скупље од увозног, па чак ћу рећи и квалитетнијег, макар ме на крст разапеле дежурне нарикаче.

Не би ни пелетари, не дај боже, смањили надуване цијене, по цијену да затворе своје муком на ноге постављене фирме.

Банке нас прво наговарају да пређемо на мобилно банкарство, јер је јефтиније, а онда нам преко ноћи провизију подигну за 70 одсто. Руководе се народном: “Док те мами, шећером те храни; кад намами и хљеба забрани”. Не може се другачије описати већ виђена ситуација са жирантима, када су људи дизали руку на себе, швајцарцима и, сада, еурибором, реалном пријетњом да својим клијентима узму и јаре (активирањем хипотеке) и паре.

Струја од 1. априла поскупљује за 20-ак и више одсто, лијекови у Српској су много скупљи него у Србији, јавни превоз је такав да се јефтиније сам возити аутомобилом, борци преживљавају на празном сендвичу али не дај боже да би смогли храброст и прст уперили према њиховим гробарима, пензионери су срећни док имају да плате рачуне макар им остало тек толико да поносно стану у ред испред јавне кухиње… И све тако редом.

Шизофрену атмосферу подгријава сам Милорад Додик, који нас, убијене у појам, убјеђује да се од Швајцарске једино разликујемо по имену. По њему, Српском тече мед и млијеко, а и ако се појави неки лош економски показатељ, као што је тај да на једног радника долази један пензионер, то уврнутом логиком окреће у властиту корист, јер ето, и у таквим неповољним околностима (за коју је свако други крив осим њега и његове камариле) “обезбиједити редовност плата, пензија, то је умијеће моје екипе која је то радила”.

Баш у стилу изречених мудрости како пензије не касне већ су пролонгиране или да су снимци мокрих чворова били оригинални, али намонтирани. Или да пет ријека у Шипову теку без везе. Или да укидањем акциза не значи да ће бити снижене цијене горива. Или да ће, патриотски, цијели СНСД прећи с Милорадом у ХДЗ, ако буде стани-пани…

Мало шта је шизофреније од тога да Влада Српске нема новац за транспортне инкубаторе за пријевремено рођену дјецу, па од народа проси по једну марку. Зато као пијани богаташ истресе на сто два милиона за ко зна који по реду “спас” Фудбалског клуба Борац, те монструозне машине за гутање народних пара, о којој се шушка да није баш редовно плаћала порезе и доприносе протеклих 20-ак година.

И таман када смо подсвијести препустили чувену Додикову изјаву, по којој ћемо га изгледа најдуже памтити, да је од дипломе важније да ли си у систему власти, у сурову шизофрену стварност нас врати Владо Ђајић. Подсјетио нас је да само у Српској најбољи студенти медицине не могу да бирају област специјализације већ да је то посао Партије. Увјераваће нас како није у питању то што се он као доктор, директор, посланик, политичар, стручњак за грађење гаража (која му је, по властитом признању, животно дјело) осјећа угроженим пред налетом млађих и способнијих, али у ситуацији када нас напуштају медицински радници све води ка томе да ускоро нећемо ићи на преглед са здравственом већ са партијском књижицом.

Ниси члан СНСД? М’рш приватнику! Немаш ти шта ође да се обадаш!

Послодавцима не смета да набијају марже од 1.000 одсто, а није их срамота ни да великодушно нуде 14 одсто већу минималну плату својим радницима, недовољно за додатну векну хљеба сваки трећи дан у мјесецу. Не смета им да цијене хране и других производа буду веће него у Њемачкој, да убиру кајмак на картама за аутобус у којем се ни стока не би смјела превозити, да је државе, да на тендерима узимају десет пута веће суме него што посао вриједи, да граде станове који при јачем земљотресу лако могу постати гробнице…

Међутим, шизофреним сматрају реалну математичку једначину без непознаница, која каже да је на европске цијене све мање од европских плата обични лоповлук.

Како се лијечити од шизофреније? Баш као и од срчаног удара; треба редовно узимати терапију и из коријена промијенити животне навике.

Код шизофреније друштва није, међутим, довољна терапија промијенити власт, јер је и потенцијално “новим” непогрешивим, божанским бићима, без којих би Српска као у земљу пропала, душа у мањој или већој мјери затрована опаком болешћу. Без обзира на то, лијек у датом случају, и поред свих могућих ризичних нуспојава, никако не може бити гори од болести.

Да би се потпуно излијечили неопходно је промијенити начин размишљања, а познавајући нас… то би се могло показати као тешка, али ипак остварива мисија.

Питање свих питања је, прије свега, да ли пацијент уопште жели да буде излијечен.