Билећа : 30 година од смрти борца ВРС Павла Екмечића

На данашњи дан 1992. године на Фортици у оклопном возилу животе су на бранику отаџбине положили Павле Екмечић из Билеће, Ненад Лучић из Берковића и Милован Вуковић из Хоџића код Билеће.
Пред собом су имали будућност и смрт у лику непријатеља, на жалост задесило их је ово друго, а сва тројица иза себе су имала безбрижно дјетињство и свега по 20 година. Екмечићи су из српског страдалничког села Пребиловци гдје само из њихове породице у Другом свјетском рату од Усташког ножа страдало 78-оро, а живили су у Чапљини одакле је Павле отишао у ЈНА 17.септембра 1991. године и то у Суботицу као једино дијете Миленка-Сосе и Славојке Екмечић. Испратило га је тада на служење Војног рока читаво село не слутећи да га испраћају у рат. После кратке обуке обрео се у Барањи. Учествовао је Павле у ослобађању Тењског Антуновца који је пао 19. децембра у првим великим окршајима. А онда слиједе борбе око Осјека. Тешке борбе и љуте битке вођене су у Копачком Риту, Дубошавци и Кнежевим Виноградима, гдје овај храбри момак учествује и стиче ратне вјештине. 14. маја 1992 стиже кући у Билећу, гдје су његови родитељи и баба Даница избјегли из Чапљине. Иако су му говорили да мало одмори, овај српски витез већ сутрадан 15. маја одлази на мостарско ратиште не слутећи да своје укућане види последњи пут. А, Павле је имао све, био је спортиста, завршио је машинску техничку школу, уписао ДИФ у Београду, играо је за “Ускок” из Тасовића и “Борац” из Чапљине. Отац Соса био је добростојећи и предлагали су му да отвори кафић у Београду или чак у Грчкој, али он је изабрао рат, смрт и вјечност.
Туга се тих дана била надвила над кућом Екмечића, а и даље се у Билећи сјећају како тужни и у црњини одлазе на гробље да упале свијећу страдалом сину и свим страдалим синовима Српским.

владика Атанасије са малим Божидаром


Били су престали и славу да славе, а онда је Славојка у 45- ој години у кућу донијела Божији дар, родила је сина. И дадоше му име управо Божидар, а његовом доласку на овај свијет обрадовала се Билећа и читава Херцеговина. По повратку са фронта чувени “Билећки добровољци” пуцњима су прославили његово рођење испред куће Екмечића, у којој се испод слике страдалога сина у кревцу чуо плач рођеног му брата. Поново гори славска свијећа у овој кући, а од заборава сјећање на брата Павла чува Божидар који га никада није упознао, чува сјећање и слави Републику Српску у чије је темеље ова породица уградила дио душе и тијела. Биће нас док страдамо, рађамо се и васкрсавамо.

Аутор: Олег Шуковић


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО