IN MEMORIAM: Едсон Арантес до Насименто – Пеле


Још један тужан дан за светски фудбал…

Нови принципал у небеском фудбалском краљевству. Стигао је онај ког многи сматрају највећим. После дуге и тешке болести, у 83. години преминуо је Едсон Арантес до Насименто Пеле.

Дијего Марадона, Јохан Кројф, Алфредо Ди Стефано, Еузебио, Џорџ Бест, Ференц Пушкаш, Гаринча, Сократес… Сав тај фудбалски ноблес, добио је новог саиграча.


Пеле је рођен 23. октобра у малом месту по имену Три срца (Трêс Цораçõес), држава Минас Жераис. Славу је стекао у Сантосу и носећи дрес националног тима Бразила. Највећи број фудбалских легенди и реномираних стручњака држи да се ради о најбољем фудбалеру свих времена. ФИФА га је заједно са Марадоном званично поставила на пиједестал у децембру 2000. године, доделивши му специјалну награду ‘Играч века’ .

Годину дана раније Међународни олимпијски комитет прогласио га је за спортисту века, а уврштен је и на Тајмову листу 100 најважнијих људи претходног столећа.

Његових 1.279 голова на 1.363 утакмице стоји у Гинисовој књизи као апсолутни рекорд. О тим чудесним подухватима писала су најславнија пера модерног доба…

„И кад је премашио цифру од хиљаду постигнутих голова наставио је да тресе мреже. Играо је у више од 80 земаља света. Једном приликом је, кажу, зауставио рат. А вредело је много више од једног дводневног примирја видети га како игра. Када би се Пеле дао у трк, кроз противничке играче би пролазио попут сечива. Када би застао, противници би се губили у лавиринту његових ногу. Када би скочио, винуо би се у ваздух као да се пење мердевинама. Када би шутирао слободан ударац, противници у живом зиду окретали би се ка свом голману, како би могли да виде гол“, одушевљавао се Едуардо Галеано.

Пеле је за Сантос почео да игра са 15 година. Жути дрес државног тима први пут обукао је са 16. За 14 година на интернационалној сцени учествовао је на четири Мундијала. Три је освојио и по томе је рекордер – у Шведској 1958, у Чилеу 1962. и у Мексику 1970. године. Након што је први пут подигао Златну богињу Нику добио је надимак О Реи. Краљ. Имао је само 17 година…

На мундијалима је одиграо 14 утакмица (због повреда раније завршио такмичење (’62 и ’66), мрежу је тресао у 12 наврата и још 10 пута послужио саиграче.

За Бразил је постигао укупно 77 голова на 92 меча. Повукао се када је био на врхунцу славе и играчке моћи – у 31. години. Када је црта подвучена остао је следећи учинак: 67 победа, 14 ремија и 11 пораза. Уз фусноту да Селесао никада није изгубио када су у тиму били Пеле и Гаринча.

Имајући у виду да је необично ценио југословенску школу фудбала и њене играче, изразио је жељу да последњи меч одигра против Плавих, на Маракани, у Рио де Жанеиру. Није било победника – 2:2.

Када је клупски ниво у питању Пеле је најбољи стрелац у историји Сантоса: 643 поготка на 659 званичних сусрета. У златној ери клуба из Сао Паула предводио га је до две титуле у Копа Либертадорес (1962, 1963), односно до два трофеја у Интерконтиненталном купу (1962, 1963), што је Сантосу донело највише почасти као клупском прваку света.

Пеле је први и најзаслужнији за повезивање термина Јога Бонито са фудбалом. Играо је готово једнако добро с обе ноге, али и главом. Обично је деловао у завршној трећини терена, међутим широк спектар вештина, брзина и дриблинг, посебно визија, омогућавали су му да се спушта дубоко на своју половину и започиње акције. Отуда велики број голова из соло акција које су постале његов заштитни знак.

Одлично је изводио слободне ударце и пенале, мада је шутеве са 11 метара избегавао. Сматрао је како се ради о ‘кукавичком начину за постизање гола’.

Едсон Арантес до Насименто Пеле у добром делу каријере био је најплаћенији спортиста планете. Највише је зарадио играјући за њујоршки супертим Космос у периоду 1975-1977. За те две године наводно је инкасирао 7.000.000 долара, не само играјући, већ промовишући фудбал по Америци.

Са Космосом је освојио НАСЛ шампионат 1977. Најзвучнија имена у том саставу, поред Пелеа, били су Франц Бекенбауер, Карлос Алберто и Ђорђо Кинаља.

Последњу утакмицу у каријери Краљ фудбала одиграо је 1. октобра те 1977. У првом полувремену носио је дрес Космоса, да би друго одиграо у Сантосовом. Славио је амерички тим са 2:1, уз Пелеов погодак из слободног ударца, последњи у каријери.

Пред крај утакмице на Њујорк се сручио велики пљусак. Бразилске новине искористиле су то за сутрашње насловнице: “Чак је и небо заплакало”.

КЛУПСКА КАРИЈЕРА

Бауру (1953 – 1956)

Сантос (1956 – 1974)

Њујорк Космос (1975 – 1977)

РЕПРЕЗЕНТАТИВНА КАРИЈЕРА

Бразил (1958 – 1971) – 92 утакмице; 77 голова

НАЈВАЖНИЈИ ТРОФЕЈИ

Клупски

  • Шампионат Бразила (1961, 1962, 1963, 1964, 1965, 1968)
  • Копа Либертадорес (1962, 1963)
  • Шампионат НАСЛ (1977)

Репрезентативни

  • ФИФА Светско првенство (1958, 1962, 1970)

mozzartsport.com


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО