Бака Боса Салатић (103), која је увелико закорачила у друго стољеће живота, на слици са сином др Милосавом Мишом Салатићем, још је и те како крепка и физички, и психички, и духовно.

Живи у лијепом и питомом крају Баљци, изнад Билеће, окружена пажњом и љубављу своји најмилијих, али и свих оних у околини који је познају.

Нема куће у овом крају која не памти топлину и лијепе ријечи њеног рано преминулог супруга Мате. Таква су им сва деца, као и бројна унучад и праунучад.

– Добре, позитивне мисли, љубав према ближњим својима и свим добрим људима, чињење добрих дјела, вриједан рад и труд, радовање и туђем успјеху, не само свом – „рецепт“ је баке Босе за дуг живот, уз максималну умјереност у свему и „дебело“ стрпљење.

Старост јој је посебно уљепшао син професор др Милосав Миша Салатић, некадашњи угледни љекар, кардиолог и универзитетски посленик у Тузли, а потом скоро три деценије љекар у Норвешкој и Шведској, гдје је проносио славу наше медицине. Миша се, у међувремену, вратио из иностранства и наставио живот у прелијепом Требињу. Сваки викенд проводи са мајком на прадједовском огњишту.

Фото: В. Митрић / Боса на дан кад је напунила 100 година

– Једно другом се радују као мала ђеца, као кад је Мишо био мали – каже њихов породични пријатељ Драго Мирковић. – „Благо мене, ево мога Мише“, тако увијек тетка Боса дочекује свог мезимца.
Мишо ужива у ономе што му пружа прилика да буде уз мајку и родни дом, као један од најуспешнијих љекара, односно интелектуалаца из Херцеговине, пишу Вечерње новости.

– Е, нема таквог сина као што је Мишо – свједоче комшије Салатића. – Мишо не да баки Боси да умре. Бака и Мишо „производе“ тако позитивну енергију за све нас као примјер који сви треба да следе.

ЕНИГМА
Сваки стогодишњак има свој „рецепт“ за дуг живот који препоручује млађима. Ипак, научници који су проучавали феномен старења претпостављају да је генетски фактор ипак кључан, јер су их често збуњивали примјери достизања дубоке старости код особа које уопште нису пример здравог начина живота. Њих ни пушење ни друге лоше навике нису зауставиле да значајно „пребаце“ просечан животни век.

ДУГОВЈЕЧНИ
Херцеговина се иначе убраја у она подручја у којима живи највише дуговјечних људи. Иако би се очекивало да ово прилично сурово поднебље више „троши“ људе, велики број њих доживи дубоку старост, а посљедњих година има их све више. Притом, многи од њих и у позним годинама имају очувано здравље и менталну виталност.

Извор: Вечерње Новости