Широј јавности је непозната чињеница да је цио један фудбалски тим из Подновља код Добоја, положио живот за Републику Српску и српски народ. Ријеч је о Фудбалском клубу Полет. Погинуло је чак дванаест играча током рата 1992-1995. За њихову жртву данас готово да нико и не зна. Најстарији је имао 31. а најмлађи 22. године.

Почетак рата је био и нека врста мобилизације за фудбалере. Када је српски народ био угрожен, они су лопту замијенили пушком. Чекао их је најважнији меч, у којем је улог био много већи од три бода. Сви су се укључили у борбу, и велики број их је изгинуо бранећи вјеру и отаџбину – каже, за „Новости“, Јово Вукељић, тренер ФК Полета.

НАЖАЛОСТ, с почетком ратних дејстава дошло је до првих жртава, и тај крвави низ није стао до краја рата. Један по један, дванаесторица фудбалера положила су живот на бранику отаџбине.

Први је страдао, 1992. године, Небојша Грабовац (28), играч средине терена, неожењен. Исте године погинули су и Драган Босић (24), играч одбране, неожењен, па Славко Вукмировић (25), леви бек, отац једног дјетета, Драган Радуловић (27), играч одбране, Милош Нарић (29), играч одбране, отац двоје дјеце која данас играју у истом клубу… Шести играч који је изгубио живот 1992. је Драган Максимовић (23), нападач, отац једног дјетета, потом Слободан Нарић (23), играч одбране, и Ђоко Нарић (31), такође одбрамбени играч, отац двоје деце – испричао је Вукељић.

Фудбалери Полета гинули су у рату и 1994. године.

Свој живот за Републику Српску дали су и Славко Грабовац (22), десни бек, отац једног дјетета, па Синиша Шапорац (25), играч средине терена, чије дијете се родило мјесец дана после његове погибије. Здравко Нарић, у тиму одбрамбени играч, неожењен, нестао је у бици на Возући 1994. године, и његове кости још нису пронађене. Дванаести играч Полета који је дао живот за родну груду је Зоран Томушиловић (27), отац двоје дјеце. Као командир интервентне јединице „Вучијачки орлови“, погинуо је од муслиманске руке – по завршетку рата. Убијен је у Модричи 1996. године – завршава тужни „именик“ Јово Вукељић.

ОСИМ спомен-плоче на просторијама клуба, нажалост, ништа друго не подсјећа на херојство ових младића, од којих је најстарији имао 31, а најмлађи само 22 године. Ова прича о јунаштву Полетових фудбалера остала би непозната широј јавности да се за њу није заинтересовало Удружење гардиста Прве гардијске моторизоване бригаде Главног штаба Војске Републике Српске.

Из овог примјера јасно нам се осликава цјелокупан однос према онима који поднијеше највећу жртву за народ. Примјер ФК Полет говори о позицији и односу државе према борцима и њиховој жртви. Ми ћемо урадити све што је у нашој моћи да се то промени – каже, за „Новости“, Мијодраг Иванић, члан Председништва Удружења гардиста Прве гардијске моторизоване бригада ГШ ВРС.
…

/новости.рс/