Aко поменем љубав према својој земљи и сународницима, при том спомињући наше страдале ближње, испадам ратни хушкач и националиста. Шта ја имам да спомињем рат и наше погинуле претке, то је прошлост, окренимо се будућности.
Ако кажем како не треба глобализовати јер има међу свим народима и у свим религијама добрих људи, како хришћани међу првима требају бити отворени за разговор и испомоћ, оптуже ме да пљујем на свој народ и веру, да сам екумениста и подложан утицају Запада.
Ако скренем пажњу на неке обичаје и правила који немају суштински важно значење, или су само нуспроизвод времена у ком су настали, те могу бити промењени или одбачени, попљују ме да сам новотарац, теолог сноб којем нису важни канони ни свети оци.
Ако православнима усмерим пажњу да је популарна пракса друге религије сасвим неспојива са хришћанским етосом, они се разочарају како ја, са тобож тако широким видицима, искључујем све што је другачије.
Ако се нашалим са дешавањима у Цркви, шта ја има да пресуђујем и правим ругло од светиње. Ако браним Цркву, шта браниш те лопове и манипулаторе.
Ако говорим против пуританизма и лажног морала, испадам неморалан и хипик. Ако се залажем за одговорније понашање и однос према другима, шта ја ту моралишем.
И све ме то подсећа на ону причу кад је отац на магарцу кренуо ка граду, а син је ишао уз њих пешке, па ко год да их је срео различито их саветује да ли да на магарцу седи отац или син. И ко год да их је срео, осуђивао их је због одлуке, ма каква била.
Е отприлике тако и ја са својим писањем, само што ме је ова прича научила да се не обазирем на туђу заједљивост. Упорно се држим свог мишљења, јашем свог магарца на свој начин, а многи ми добацују да то не радим како треба, подсмевају се или згрожавају.
Волим да чујем туђе мишљење и савет, и понекад оно може да учини да променим свој став. Али свијету се не може угодити и ни у једном тренутку немам намеру да то чиним. Свако има право да се не слаже са написаним. Свако има могућност и да у недостатку здраворазумских аргумената почне лично да вређа или прети, али због тога се избацује са странице.
И нека свако добро разлисли и аргументовано образложи свој став, колико год био другачији од мог. Заиста ценим кад неко смирено и јасно изнесе своје мишљење, не вређајући туђе. То је сасвим у реду.
Али ако икада сиђем са свог магарца, то сигурно неће бити да бих удовољио другима.
Марко Радаковић – Авденаго