Само немој бити мимо свијета и свима ће бити лакше, а примитивазам убија

Овдје, како се родиш, свијет ти покушава наметнути ток живота, понашања, животних одлука – само немој да си мимо свијета…

Па би, некако, најбоље било да прво завршиш факултет, па да се удаш или ожениш. Да је он или она из фине куће и по могућности да из своје баште береш цвијет и, да не заборавим, да сте исте боје коже. Трудна пред матичара, није баш лијепо, него сачекајте мало, сви ће вам бројати мјесеце од вјенчања до рођења дјетета. А када се роди, мада ће сви говорити, ма само да је живо и здраво, битно је да је мушко, јер ако нисте знали сви су о овој земљи из беговских и краљевских породица, ваља лозу сачувати. Е када је прво па мушко, послије можете без притиска и женско дијете родити.

Ако вам се овдје деси да родите дијете са Дауновим синдромом или аутизмом, теглиће за руку своју здраву децу што даље од ваше, понашаће се као да је стање вашег дјетета прелазно. Неће га лако примити у вртић, баш као што нису жељели примити дјечака Исмаила из Зенице. Јер, родитељи су тврдили – он је без руку, а тај призор је високотрауматизирајући за њихову дјецу. Доживјећете да свештеник одбије да причести дјечака са Дауновим синдромом као што се десило у Хрватској, јер сви смо ми Божија дјеца, зар нисмо?

Бројање пријатеља различитих вјера
Тврди овдје свијет да је толерантан, да све воли, да не гледа ко је ко, броји пријатеље различитих вјера као доказ своје ширине, а баш то бројање говори како се разлике примијете и како су разлике бројиве. Овдје још увијек већина плаши дјецу како ће их Цигани украсти ако не буду слушала. Када сте те људе назвали Ромима? Па када ромски дјечак из Србије понесе заставу земље у којој живи и осјећа својом, истући ће га, није он довољно добар и чист да потрчи са заставом. Смрде нама овдје људи другачије боје коже, уствари овдје ће свијет рећи – чују се, а једино што се чује, јер је у свом постојању гласан, је примитивизам.

Е када сте у браку, немој се само разводити, нарочито женско, јер женско које донесе такву одлуку је распуштеница, него – трпи, чувај брак, нека, не дај свијету повода да прича.

Немој чекати ни са трудноћом – роди барем до тридесете, шта ће свијет рећи, да ти је битнија наука и каријера од породице. Ко ће те са дјететом, или, не дај Боже, са двоје дјеце? Немој да је старија од тебе, ко ће ти дјецу рађати? Шта ти знаш што се она развела, мени су ту мутна посла. Е, а када се неко, ипак, одлучи вољети разведену и још са дјецом, рећи ће свијет – шта ће му то. Нису његова дјеца, једно је када је дијете биолошко, зна да је отац, овако – не знам, не знам…

Не враћај се кући, срамота је, нека и туче, није често. А ако и туче жену, ако и туку дијете, а чују се ударци и јауци, комшилук ће да ћути. Немој да се ми мијешамо у туђа посла, сами ће ријешити. Тако је убијен дјечак Смајо из Хаџића. Нико ништа није чуо, нико ништа није знао.

Примитивизам ждере све око себе
И мада на омоту цигарета пише “пушење убија”, сматрам да је примитивизам гори – примитивизам убија.

Примитивизам ждере све око себе, толико је разоран.

Након вијести да је преминула Алиса Махмутовић, Махирова мајка, већина их је дијелила текстове о њеној смрти по друштвеним мрежама, утјешно коментаришући – сада је са сином и мужем, сада је на неком бољем мјесту.

Нестадоше они што су боље од њих знали њихов живот и коментарисали га док је та породица била жива.

Претворила се свјетина у душебрижнике… чудна преобазба, баш чудна. И постаде свијет толерантан, баш онако постаде фин, све до сљедеће прилике када ће оне који се усуде живјети мимо свијета постати сљедећа мета… а ми ћемо ћутњом одобравати, јер не ваља се мјешати у туђе, зар не?

Само немој бити мимо свијета, и свима ће бити лакше.

Извор: Ал Јазеера

Наташа Гаон-Грујић