Не учите ђецо моја драга
Не учите послушајте мене
Када чо’ек на годину падне
Тек му онда у животу крене
Посједајте да вам Давор рече
Тужну причу за јесење вече
Тужну причу Баје из Лакташа
Што се с књигом није добро снаш’а
Сад већ давне седамдесет неке
Кад је школа била зеру јача
Постојаху двије ђачке значке
Пуцарева и значка понављача
Наш Бајица зграбио је другу
Не би кадар свршити у цугу
Па пропаде милога ми ћаће
Као му*да кроз дроњаве гаће
Куд ће шта ће кукала му тетка
У џепу му само осмољетка
Па одлучи барабчина стара
Уписати занат за месара
Транжират’ је за тројицу мог’о
Сјећају се данас учитељи
Но му ниси ни за живу главу
Смио приступ дозволити стељи
Ако би је дограбио Додо
Прилика се каква згодна свила
Без жвакања за петнес’ минута
У њему би била барем кила
И гледајте докле је догур’о
Унуцима живот осигур’о
Пјева пјесме и свираче кити
Има појест’ има и попити
Хеликоптер, црне лимузине
Сину даје шта год овај зине
Има народ који за њим њаче

Давор Цицовић