Док се једној не смркне другоме не сване

Умрије Елизабета! Та вијест ме је затекла у слагању дрва, узео пет метара букових и два церових. Скупа дрва ове године, шесет еура метрице, да су барем ћутуци па ни пола ти јада мешчини.

Погоди ме нешто како чух вијест, паде ми мрак на очи, мишљах панућу, срећом бијаше каца са лозовим дропом одма до мене па се наслоних, иначе би пао образа ми. Кад сам прогледо сконтах да ме није вијест о прераној смрти добре краљице погодила но ћепаница директ у звијезду. Шура жестоко цијепа, фрцају ћепанице ко из топа! Да сам му ишта скривио реко би да је намјерно, али опет мислим да разлога нема, осим што је руку на срце сестру мого и много боље удат. Бога ми лијепа ко упис, а што но кажу и на нааму. Но пушти сад ћепаницу, о краљици сам мислио па ме све неке друге теме саме спопадају. Град ми отуко грожђе док је још зелено било, једва сам ти за два казана ракије смуљо, купио још нешто зетског вранца за вина, није ни скуп! Мешчини само на цијену грожђа није утицала ова свјетска криза. Елем, краљица умрла!

Штоно у нас веле „Спасила се“ стара женетина, сумало сто година, добро је, макар је досле могла о себи, упамтила неколика рата. Шта упамтила, но нећу сад џангризат, о мртвима све најљепше!

Има ли што љепше кад Британци кажу „Квин ис дет, лонг лив д Кинг“ то је некако у једну руку сурово, а опет у другу исијава некакву наду. Држава ето опстаје у лику тог властодршца. Није он неки властодржац да се разумијемо, више је фигура с којом омлаћују којекакве владе и скупштине како им се ћефне, таман ко маскота дође, али њему добро, доји државну дојку док је жив, ево он него још и стотине његових изметара, својте и којекаквих других фигура у служби те маскоте. Живе приличито лијепо од свега онога што је њихова империја напљачкала кроз вијекове по бијелу свијету. Веле и онај највећи драгуљ у круни да им је отет неђе у Индији. Па ја, каква круна, нака и глава под њом!Но ово ме подсјети на неколике народне изреке, вели: „Док се једном не смрче, другом не свану!“ Они црни Чајо Елизабетин седамдесет година чеко неће ли му матер умријет да постане краљ! Ево си дочеко соколе, у здрављу краљево на многа љета, мада у твојим годинама не би реко да ћеш дуго, осим ако си се бацио на ујчевину.

Чекај де само да Гарову улијем спирине па ћу ти наставит даље!

Ђе но стадох? Ја! Друга изрека на који ме подсјетила ова тужна вијест из острвске земље јес она „Мореш како оћеш, али неш докле оћеш“, ту немам вала шта ни објашњават, јасно је.

Трећа изрека и шњом би закључио ово казивање јесте: „Не наједе се вук меса по поруци“ тако да каква је била да је била дуговјечна госпоја са неколико титула, њезина смрт и долазак на „власт“ новог краља неће утицати на количину и квалитет вранца из моје каце нити ће Гарову бити због тога квалитетније спирине у кориту.

Стога би вам реко, ако ћете ме слушат, а ко кога данас слуша, полако са радовањем што је рећете „крепала кучка“ или са туговањем оних других што ће рећ „Добра краљица се упокојила“ није вам из куће да се због ње потресате!

Ево мени прије тачно неђељу дана умрије рођени ћаћа, па вас нисам баш нешто претјерано напомињо да сам у короти нити напомињо да патите са мном макар лицемјерно ко што патите за свјетски познатим лицима са слика и новинских наслова.

Ко је умро покој му души, остатку на здравље и напредак, амин!

Покојни Гоја соног свијета

Милан Дулин Бован/ оblozavanje.me


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО