И Лена и Коста видно заостају за својим вршњацима

Коста и Лена Ћеферјановић из Зајечара одлучили су да се роде много пре него што је планирано. Њихова мама Јелена добила је контракције у 6. месецу трудноће и услед огромних болова одмах је пребачена у Београд где се и породила, у Народном фрону у 25. недељи тудноће.

Мами је речено да је такав превремени порођај попут побачаја, а шансе да малишани преживе биле су минималне. Природним путем су 5. марта 2019. године, без знакова живота на свет дошли Лена и Коста. Лена 700 грама, Коста 890 грама, реаинимирани и пребачени у јединицу Интензивне неге.

И тада крећу све могуће компликације и борба за њихов живот. Као последица превременог рођења обоје су имали мождано крварење трећег степена. Одмах им је дијагностификован хидроцефалус, проширење комора мозга. Била је потреба хитна интервенција, али због здравственог стања беба и њиховог недовољног развитка било је неопходно сачекати одређено време како би се операције извршиле.

Њихов тата Срећко, присећа се тих дана када су им дате дијагнозе.

Лена је претрпела већу трауму, мозак је био изложен огромном притиску и остала су велика оштећења. Дијагностификован је и хидроцефалус. Када је довољно напредовала на килажи оперисана је и уграђен јој је ВП ШАНТ. Након тога дошло је до застоја у развоју очију и одрађена је интервенција да би јој се сачувао вид. Дијагностиковане су јој и још друге болести“, прича Ленин и Костин тата за Еспресо.

И Коста има уграђен Штант, како нам је њихов тата објаснио, он иде од мозга до његовог срца, а Ленин је до стомака.

Различито оранизми реагују на страна тела, нека га одмах прихвате и може им вршити нормалне фунцкције јако дуго, код неких се запуше. Таско се десило са Леном недавно, па јој је пре месец ипо дана уграђен још један Штант“, додаје отац.

И Лена и Коста видно заостају за својим вршњацима и неопходна им је континуирана физикална терапија, радна терапија, хидротерапија, тактилна и сензорна стимулација и бањско лечење. Уз то потребни су им третмани са логопедом, дефектологом, соматопедом, психологом и дечијим психијатром; специјалистички и контролни прегледи, суплементи медицински потрошни материјал и медицинска помагала као и за путне трошкове. Само лечење и нега изискују доста средстава.

А поред средстава, Коса и Лена морају бити свакодневно у близини стручних лекара. Зато је породица Ћеферјановић била приморана да се пресели из Зајечара у Београд како би деца могла свакодневно у Тиршовој да иду на потребне вежбе, прегледе и контроле.

Уз помоћ константог рада, Коста је свој напредак у последње време у брзао, па се родитељи надају да ће до поласка у школу моћи да се развије као његови вршњаци.

Коста успева да хода. Још увек не говори али показује тенденције ка томе и изговара слогове, зато мора стално да вежба са логопедом. Могао би ускоро и у вртић, али ћемо за то морати да унајмимо личног асистента јер још увек није у могућности да самостално врши основне радње“ објашњава нам тата Срећко.

Ленино стање нажалост горе је него Костино. Она много заостаје за братом, има церебралну парализу, не може да хода, стоји, прича или самостално једе.

Данас, после много рада Лени се вид мало побољшао, прати погледом, још увек не седи, не пузи и не стоји али показује огромну жељу да седи иако се бори са равнотежом“, прича нам тата срећан што деца показују жељу за напретком.

Како нам је објаснио, Лени окупирају пажњу светлеће ствари, воли возиће и аутомобиле чак и више него њен брат близанац, док бата чак и сад показује да има ритма и таленат за музику.

Можда ће бити бубњар, воли да удара у ритму и показује таленат“ прича нам тата уз смех.

Ћеферјановићи су једна весела породица. Мама и тата труде се да обезбеде својој деци нормално детињство, смеју се и играју стално са децом. Иако деца већину двоје дневне рутине проводе са лекарима, родитељи им се у другом делу дана максимално посвећују, како каже тата Срећко они се свакодневно играју, шале и мазе.

https://instagram.com/lenaikostadivovi?igshid=YmMyMTA2M2Y=

„Нисмо ни први ни последњи који су прошли кроз трауму превременог рођења. Нити смо први и последњи где се по рођењу није честитало, није наздрављало, где се мајице нису цепале. Први ни последњи који нису узели бебе у наручје већ их нејаке гледали кроз стакло инкубатора, прикачене на респиратор, мониторе, сонду и инфузије. Звуке тамбураша или трубача заменили језивим звуцима и алармима интензивне неге. Ни први ни последњи који су осецали страх, немоћ, бол у души. Који су тако велики стрепели крај њих тако малих. Ни први ни последњи које је одржала вера у Бога, вера у живот и љубав. Не знам да ли знате али мали дивови се боре за зивот без плача, без суза, без гласа, без гримаса које би говориле колико их боле све те иглице и цевчице. По угледу на њих и ми смо се држали снажно и достојанствено, молили смо се и бодрили их“, објаснио нам је Ленин и Костин тата.

Њима су исцрпели сви извори и потреба им је помоћ хуманих људи како би Лена и Коста редовно примали редовну терапију и радили са стручњацима. Породица је до сада скупила мало више од 20% суме која им је потребна.

За Ленино и Костино боље сутра!

Помозимо Лени и Кости!

Пошаљите 878 на 3030

Уплатом на динарски рачун:

160-6000000766374-21

Уплатом на девизни рачун:

160-6000000766263-63

Еспрессо