acheter levitra en espagne aspirine cialis cialis 5mmg levitra porno generic cialis canada equivalent cialis naturel cialis 40 mg dosage kamagra 100mg gel prix
Мостар више није мој град нити сам ја његов, „моје стране“ овдје нема.

Ево ме опет у Мостару, лијеп град стварно, ако изузмемо рушевине на „њиховој“ страни и њихов несклад са Јевропом на „њиховој“ страни.

За оне који нису упућени „њихова“ страна она у рушевинама је лијева обала Неретве, „муслиманска“ страна која више не личи на Мостар, на Багдад можда.

Онај Беч на другој „њиховој“ страни је десна обала, „хрватска“ страна, на тој страни као ни на оној другој никад нисам чуо ријеч „крух“ нити „тисућа“ до прије 20 так година, сад има то, али штруце нити ‘љеба нема.

Реално, граница у граду не постоји, бити у граду значи бити у БИХ, нема више од једне државе и не постоји рампа, добро, постоји Царина, али то је друго.

Не треба ти пасош нити виза да пређеш Царински Мост и на њему се не плаћа царина.

Празници у јеку, уствари „наши“ празници су у јеку, „њихови“ су завршени макар што се јануара или сијечња тиче, „њихови“ су такође завршени што се овог мјесеца тиче.

Ја ево тевљам пиве, колача, меса, углавном прасетине иако сам на овој страни гдје то није уобичајено.

Кажу да сам ту рођен, да сам Мостарац, мада не развлачим баш као ови „прави Мостарци“ из Подвележја или Стоца и Невесиња.

Искрено Мостар више није мој град нити сам ја његов, „моје стране“ овдје нема.

Колико год причали о „Рођенима“, о души Мостара, цијеним да се та душа поцијепала и да јој више помоћи нема, Мостар је остао без Мостараца и без нечега свога.

Чак ни овај мраз никако није мостарски.

Шантићи се више не рађају ту, још мање Васини Кисићи, Ћоровићи, Шоле, Бовани још одолијевају, а Антељи се добро држе, но не знам чему и докле…

Милан Дулин Бован/ Ђедова књига


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО