Може и горе.
Ћути, барем се здраво.
Ћути имаш посао.
Ћути, погледај оног јадника, како је само њему.
Ћути и тапши, када причају како ти никада није било боље, стегни „цвају“ у џепу и загрзи сендвич, лакше је ћутати устима пуним јефтиног паризера.
Ћути пред лажима, преварама и пљачком.
Ћути на уцјене, увреде и непотизам.
Ћути због дјеце, још увијек су мала, мораш, у питању је њихова будућност.
Ћути кад’ одрасту и када почну да те презиру зато што си ћутао.
Ћути на аеродрому, док их заувијек испраћаш, ћути, плачи и слушај како за тебе говоре- погледај оног јадника, како је само њему.
Ћути за двије по сто, једна прије, друга након избора.
Ћути да не постанеш нијем, попут рибе и Давида.
Ћути кад’ те из Гацка, доведу на страначки митинг у Бањалуку.
А не, ту не ћути, ту вичи, из свег гласа – ЖИВИО ПРЕДСЕДНИК!
Ћути, јер си статиста, у раљама сопственог живота, ћути и чекај док се не врати тетка из Босанске Крупе, а она не чује да је зовеш…
Не чује.
Јер ћутиш!

Давор Цицовић/херцеговац.нет