Тренутак када ме је мајка при гранатирању колоне спустила у коприве и спасила трагедије.

У недјељу пошли, а стигли у петак
стодвадесет сати осуђен на метак!
Засуто од бомби небо изнад Двора
али Бог одлучи – преживјети мора!

Један јој у борби, није знала за се
а другога гледа нишана да спасе!
Опрости им, Боже, не знају шта раде
не сазнао нико материне јаде!

Извукла ме жива од челичног строја
на свијету већег не познам хероја!
Избјеглички дани… безнадежни, дуги…
хвала, мајко! Хвала! За рођендан други!

У пет дана проклете „Олује“
кроз облаке сјевале су струје.
И умјесто да је дуду дала:
мати дијете вади из канала!

М. Ромчевић