levitra effet indesirable comment prendre kamagra 100 cialis sans ordonnance en europe prix cialis pharmacie florit acheter medicament cialis
ЗАПЛАКАО САМ КАД СЕ СИЈАЛИЦА УПАЛИЛА: Јунак са Кошара после осам година добио струју у стану у Крушевцу

У НЕДЕЉУ је опет засијала сијалица у стану јунака са Кошара Саше Стевановића (45) из Крушевца. У мраку је живео осам година.

Толико дуго сијалица није засветлела у његовом дому. Са четири дијагностиковане психијатријске болести, међу којима и посттрауматски синдром, овом хероју гомилали су се и дугови. Највећи је био за струју: равно 219.470 динара.

Глас о Саши стигао је до Удружења „Градитељи мира“, добитника сребрне плакете „Вечерњих новости“ за најплеменитији подвиг године. Покренута је акција да му се помогне.


Добри људи из Србије и дијаспоре листом су уплаћивали новац. Рачун је исплаћен, а струја прикључена.

  • Отворили смо врата од стана, упалио сам светло, заплакао… – прича Саша. – Био сам збуњен, као да то није простор у коме сам живео толике године. Навикнеш се, некако, да живиш у мраку, за друго не знаш. Користио сам лампицу на телефону или свећу када се крећем… Мало сам у неверици, као да се све то мени не дешава.

СТАТУС РАТНОГ ВОЈНОГ ИНВАЛИДА
ПРЕД

Управним судом још траје Сашина борба за обезбеђивање статуса ратног војног инвалида. У међувремену, уз помоћ лекова и психијатра, сабораца и пријатеља, покушава да стане на своје ноге. У фабрици повремено пакује палете бетона. По једној палети плаћа се 200 динара. Јунак нам каже да, када има посла, „запне“ па напакује њих шест.

До недеље су се у животу пожртвованог војника Минобацачке 120. дешавале само трагедије. После јуначког учешћа у рату и краткотрајне брачне среће, живот је почео да му се распада. Саши су се разболеле мајка и бака. Бринуо је о њима док нису напустиле свет.

Без сталног посла и уз социјалну помоћ од 9.000 динара, некада леп и ведар младић почео је додатно да оболева. У сан су наставили да му долазе терористи против којих се борио у јужној српској покрајни. Лекарима се обратио за помоћ 2015, када више није могао сам.

  • Зими ми је било најтеже, а наде нигде – присећа се Саша.
  • Покушао сам да решим ствари, али због болести није ишло. Нисам могао да докажем да је мајка за живота откупила стан, па нисам ни успевао да га наследим. Када сам пре више од 15 година био у општини, рекли су ми да је успела да исплати само 16 квадрата. Другари из „Градитеља мира“ и градска власт успели су да нађу оригиналне документе и сада је све у реду.

Саша захвалан на помоћи


Затурени папири су се појавили и оставински поступак довршен. Саша је постао власник стана, бројило је пребачено на његово име.

  • Покушавам да створим слику у глави како ће мој дом да изгледа када се све заврши, како је то да се живи у 21. веку – прича Саша. – Одустао сам био од свега. У једном тренутку било ми је свеједно…

Иако се у свом животу предао, за друге, на Космету, Саша се борио до краја. То нису заборавили његови саборци.

  • Исплаћена је судска такса, одржавања гробног породичног места од 12.458 динара, дуг за воду износи 57.000 динара, али у Водоводу, као и другим градским предузећима показују разумевање за ситуацију и верујем да ће доћи до умањења дуга -каже нам Дејан Ивановић из „Градитеља“. – Из ЈКП Крушевац су спремни и да нам дају камион и потребну логистику за изношење ствари када будемо кренули у сређивање стана.

Нови дом је нов циљ Сашиних ратних другова.

  • Настављамо са сакупљањем средстава и крећемо у сређивање рунираног стана од пода до плафона. Боримо се да живи достојанствено. Наш је Сале то заслужио – каже Верољуб Смиљковић, председник Удружења.

С.Бабовић/Новости


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО