Како се приближе избори тако Бакир и Додик један другом набацују лопту на волеј. Један је „највећи“ Бошњак, други је „највећи“ Србин. Њих двојица добро играју те своје улоге. На сцени су „љути“ непријатељи. Иза сцене најбољи сарадници. Кад затребају подигнуте руке, један другом радо помажу.

Сад нас, пред ове изборе, поново пребројавају. Јер је дизање националних тензија њихов опробан рецепт. Само што ни један ни други не изађоше са конкретним цифрама, да и ми остали знамо колико нас је заправо. И то колико нас је мање. Вољели бисмо да знамо, јер годинама гледамо своје блиске како одлазе одавде. Одлазе заједно и Срби и Бошњаци. Одлазе због корумпираних елита СДА и СНСД-а и њихових сателитских партија. Њима је одлично. Народу није!

Како не набацише један другом лопту за неку добру економску мјеру која би помогла и једнима и другима у ово доба кризе и великог раста цијена?

Не набацише јер они кризу не осјећају. Они кризу производе!

Што је већа криза, за мање паре се покушава купити глас пред изборе.

Што је немаштина већа њихове популистичке мјере изгледају снажније.

Овако Бакир и Додик и даље играју своје улоге.

На сцени су „највећи“ Бошњак и „највећи“ Србин. У суштини два миша и један и други.

Њихова имовина и имовина њихових блиских сарадника расте.

Бошњаци и Срби су све сиромашнији.

Бакир и Додик и даље броје.

Бакир планира да броји до посљедњег Бошњака.

Додик планира да броји до посљедњег Србина.

Али другог октобра ће бројати неке друге ствари. Али нећемо сад о томе. Пустимо их да броје.

Јелена Тривић