Давор Цицовић: Еволуција

Сретењски Устав 1835. Сваки слободан човек који крочи на тло Србије, постаје роб – Србија 2022.

  • Не желим да идем на море, не волим море, хоћу у Јасеновац, али ми не дају – из поподневног дремежа те буди добро познати глас.

Вечера будала

Море, да, прошло је толико година, сећања навиру, гитара, Заострог и ватрена Мађарица на плажи… Избацујеш је из главе, има битнијих ствари од давне осамдесет и неке.

Радиш за 40.000, 26 дана у месецу. Носиш ципеле старе пет година и данас ти је друга рата за школске књиге. Поносан си, син ти одлично учи. Ако буде потребе радићеш и два посла, да га ишколујеш, да постане лекар, па да оде…

Гледаш у новчаник, у њему су две црвене и пар згужваних двадесетица. На једној пише „за нашу децу“.
Ипак ћеш прескочити рату, срећом па је власник књижаре великодушан, ни раније није правио проблем око кашњења. Фрижидер зјапи празан, три јајета и пола маргарина.

Улазиш у Макси, уље, млеко, сок… Не, не можеш сок, нек’ стоји, па кад буде плата. Салама „Матијевић“ 250 динара. Свињски бут је на акцији, рачунаш у себи… Не уклапа се, можда неки други пут. Новине, да, узећеш „Ало“, имаш оне двадесетице, „за нашу децу“.

Муштерија испред тебе купује бокс цигарета, 3.000, хвала богу па си прешао на дуван, здравији је, нема те вражије адитиве, само што жена звоца како смрди. Једна црвена оде, другу мораш оставити, за ужину, за њега мора бити, доктор ће то да буде, татин…

Гледаш на сат, још 45 минута, па мораш у трећу. Довољно за прелиставање штампе и једно јаје, салама се тешко вари и мучи те киселина када је једеш увече.

На насловници Бочелијев концерт, у публици даме у скупим тоалетама…

Хулигани су понови рушили Нови Сад. Не разумеш зашто то раде, па никада нам није било боље…

Треба кренути, већ је 9, ух, дуго је до ујутру, али хвала богу па имам посао, изговараш на глас, може и горе, како би било да сам роб…


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО