Све заборавити и кафану
и пјесме и несне и све,
па опет вољети неку Ану
из прве клупе петог Ц.

Па опет сањати негдје уз кишу
гладан и жедан, го и бос,
велике људе који пишу
и жарко жељети да будеш то.

Па опет читати Робинзона
и вјеровати у све те приче,
па опет бити дивни сиромах
који сем срца нема ничег.