Иако се за усаглашени споразум из Брисела не може рећи да је искорак у односу на оно што треба Босни и Херцеговини за рјешење политичког чвора, важно је истаћи да је ипак лидер СНСД-а Милорад Додик значајно ублажио своју реторику у односу на ставове које је имао прије санкција.

Највећу заслугу за знатно рационалнији приступ Додика неминовно имају санкције које је челник СНСД-а Милорад Додик добио од Сједињених Америчких Држава (САД) те Велике Британије. Санкције су Додику биле показатељ шта га чека уколико настави са сецесионизмом.

Стога је бриселски сусрет бх. политичких представника са челницима Европске уније Додик искористио да се покаже као, колико-толико кооперативан политичар, што је ЕУ вјероватно веома битно. Европска унија је бриселским окупљањем у суштини искористила ефекат америчких и британских санкција те покушала направити искорак.

Зато непотписани споразум из Брисела у некој мјери иде у прилог и самом руководству уније, јер ће усаглашени документ сада покушати представити као нови замах или аргумент за добијање кандидатског статуса за БиХ.
Скуп у Бриселу је такођер показао да странке са сједиштем у Федерацији БиХ (изузев ХДЗ-а чији је лидер Драган Човић пропустио састанак и остао у хотелу) ипак могу пристојно и уједначеним гласом говорити о кључним државним питањима, без обзира на међусобне разлике, оптужбе и све оно што их дијели.

С друге стране странке из РС-а су биле подијељене па су ДНС и ПДП одбили дати сагласност на споразум, СДС се није ни појавио у Бриселу, док је Додиков СНСД у коначници показао шефу Европског вијећа да је кооперативан и да пристаје на реформе упркос издвајању мишљења у погледу агресије на Украјину.

У коначници, иако из позиције БиХ бриселски споразум не можемо посматрати као обавезујући договор или као искорак, тај сусрет је открио неке политичке позиције, али и чињеницу да и непотписан споразум у Бриселу Европској унији значи корак напријед.

KlIx