Нико неће умрети од бомбе као што то кажу новине, већ ће многи умрети од страха и баналности.
Умреће од страха од свега и свачега, зато што су од свега направили страх и то баш јак страх.

Република Српска се и јутрос пробудила бомбастично.
У рану зору УКЦ РС добио је претњу бомбом, извршила се евакуација пацијената и радника а полиција је извршила претрагу просторија болнице.

Забрана посета на УКЦ-у данас је коначно прекинута.
Своје најмилије грађани су могли посетити на паркингу болнице.

Било је ужасавајуће гледати труднице које тек треба да се породе, жене које су се породиле у току ноћи, исцрпљене старе и болесне људе, људе под терапијом.
Сви ти неизвесни погледи и сузе помешане са сиренама потврђују да је најјача емоција човечанства страх.

Све се ово дешава само дан након што је 430 школа у Републици Српској мејлом добило следећу претњу:

„Мрзимо овај је*ени свет, наша мисија је да убијамо.
Што пре људска раса буде збрисана с лица земље, то боље, неће остати нико жив.
Није нам жао талога земаљског, јадног људског рода.
Дићи ћемо школу у ваздух, хиљаде мртве српске деце.
Крв ће се пролити морем, ми смо међу вама, сви ћете умрети. „

Врло инспиративна претња написана на ћирилици и то екавицом.
Надлежни преко медија преносе да су дојаве повезане са украјинско-руским сукобом.
Вероватно и јесу, њима је баш од стратешког значаја да се затворе школе у Калиновику и Рибнику.

УКЦ РС добио је мало другачију претећу поруку, потврдио је ово јутрос Владо Ђајић који се шегачио са новинарима док му је пацијентима живот наводно висио о концу.
Он вели да је претећа порука гласила:
„Сви неверници УКЦ-а ће Алаху летети у ваздух.“

Овакво Ђајићево понашање говори о правој озбиљности ове ситуације јер УКЦ у ствари и није евакуисан.
Витално угрожени пацијенти и пацијенти на кисеонику заједно са медицинским радницима остали су у болници.
Такође, порођаји и операције су нормално текле својим током целог јутра.

Ни остали пацијенти нису евакуисани већ су само изведени под терасу и задржани су уз саму болницу како би се што брже вратили унутра.
У случају било какве експлозије, стакло и разни предмети би постали убитачни пројектили.
Што само по себи говори да је неко већ знао да од бомбе нема ништа.

Занимљиво је како сад одједном сви читају мејлове и јављају се на телефоне, а када се неко жали директору школе на нешто, тај мејл нико и не погледа.
О мејловима и позивима УКЦ-у због заказивања прегледа не вреди ни трошити речи.

На крају се испоставило да су све дојаве биле лажне.
Како је у којој школи извршен противдиверзиони преглед ученици су одмах враћани у клупе, а шок и неверица деце и родитеља осављани су по страни.
И УКЦ се данас око подне вратио нормалном режиму рада.

На крају је ујео вук магарца, шта се друго десило осим што су деца испрепадана и многим пацијентима живот угрожен…па није ништа.
Добро, створена је увертира за још монструозније игре које ће да започну јер њима ни вртићи и старачки домови неће бити свети.
Како је њима само лепо играти се Бога…

Не постоји ништа што се десило у Србији а да није препливало Дрину и дошло у Републику Српску.
Сетимо се само угрожене безбедности појединаца и разних најава атентата, а на крају сви они некако претекоше.

Оних 100 евра само су заменили за 100 КМ и исту причу провукли и у Републици Српској.
Док је ово стварање атмосфере угрожености бомбашким нападима преко леђа болесних и деце, пресликано провидан трик с обе стране Дрине.

Класично је ово скретање пажње са огромних горућих проблема а „сукоб“ Украјина-Русија данас је постала узречица која покрива све.
Константно треба водити психолошки рат против сопственог народа јер се народ најлакше контролише када се држи у неизвесности и страху.

Постоји нешто што су медији вешто провукли испод радара у свом овом лудилу.
Наиме, док се јуче наших 430 школа борило са бомбашима, заседала је 22. редовна седница Народне скупштине Републике Српске.
Савршено место за имагинарног бомбаша, али ове људе у скупим оделима нико није ни пипнуо.

Да сам ја бомбаш са интернета, не бих пропустио прилику да за мене чује свет док се преплашени политичари евакуишу из зграде Скупштине.
То би у јавности свакако имало већи одјек од затварања некаквих сеоских школа.
Али политичари јуче нису били преплашени јер су знали да од овога ништа не постоји а и Шојић је увек претио сам себи.

Ако вас занима ко шаље дојаве о подметнутим бомбама, довољно је да обратите пажњу на оне који су задужени за ширење панике, а то су медији.
Када видите како они обрађују тему и у кога они одмах упере прст, тај сигурно није.

А ако тај није, онда вам је јасно ко је…

Пише: Деки РС