Деветнестог маја деведесет друге,
Кад ‘но бјеху ноћи као никад дуге!

Кад свуд суви барут мирише у зраку,
Тад свијећа једна засија у мраку!

Формира се корпус у Билећи граду,
За спас ђедовине пробудио наду!

Тад декнуше хаубице, а небеса горе,
А храбри се Херцеговци за слободу боре!

Потурају груди пред зрна и метке,
Јер не желе осрамотит’ своје славне претке!

Полећели соколови, јер бијаше преша,
Сви су спремни прећи пр’о сопственог леша!

Нијесу се двоумили ни штеђели главе,
Да одбране земљу светитеља Саве!

А сад славе годишњицу формације ове,
Запети ко пушка за подвиге нове!

Поносни и чврсти, а Богу се моле,
Херцеговци одбрањену отаџбину воле!

Брано Ковачевић