cialis com tr levitra bayer 20mg cialis 1mg effets secondaires levitra 20 mg what is kamagra 100mg oral jelly used for cialis sans ordonnance en belgique association cialis et priligy
Слава му и милост – Данас славимо Светог Василија Тврдошког и Острошког

Српска православна црква /СПЦ/ данас прославља Светог Василија Острошког и Тврдошког чудотворца. Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи у Поповом пољу код Требиња, од мајке Ане-Анастасије и оца Петра, 28. децембра 1610. године.

У његовој дванаестој години послали су га у манастир Завалу, који се налази у подножју брда Острог по чему јем касније, и добио име Острошки.

У манастиру је већ тада игумановао његов стриц Серафим. Овдје је млађани Стојан научио мудрости Светога писма и Светих отаца. Читајући књиге и ријечи Светих отаца душа му је упила љубављу према Богу и подвижничком животу.

Послије неколико година, Стојан је прелашао у манастир Тврдош, по коме је, касније, добио и своје друго име „Тврдошки“.

У Тврдошу је, након похађања манастирске школе, примио и монашки постриг и свештенички чин, те је постао парох поповопољски. Овдје се замонаши и добио је име Василије.

Погоршање прилика у манастиру, нарочито због унијатских притисака из Дубровачке надбискупије и самовоље турских власти и жеља за дубљим подвигом, одволе су монаха Василија као архимандрита у Пећку патријаршију и, по благослову патријарха Пајсија Јањевца, даље на Свету Гору, а затим у Влашку и Русију.

Отуда се вратио са даровима тамошњих владара страдалном народу у Херцеговини. Године 1638. архимандрит Василије је рукоположен у Пећи одлуком Светог синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом – митрополит захумски. Касније ће додати и титулу скендеријски.

Као архијереј живио је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вјернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, код Никшића, гдје је наставио свој строги подвижнички живот.

У Острогу је почео да окупља око себе и друге монахе и подвижнике, и са њима је обновио цркву Ваведења Пресвете Богородице, коју су раније саградили претходни острошки подвижници. Нешто касније, Василије је подигао и украсио цркву Часног и животворног крста у Острошкој стијени.

Неуморан у подвизима молитве, поста, физичког труда и рада, као и многобројних брига за земаљска и небеска добра своје пастве, Светитељ острошки достигао је полако и до краја свог овоземаљског живота.

Упокојио се мирно без болова и патње, лако предавши душу своју у руке Господа 29. априла/12. маја 1671. године у својој келији изнад острошке испоснице.

Његове свете мошти почивају у острошкој испосници, неподложно закону труљења, више од 350 година.

Чињеница нетрулежног тијела овог великог светитеља, представља феномен за себе, који људи називају чудом. Овај се феномен једино може схватити и објаснити светим животом острошког свеца. А живот Светог Василија био је заиста живот у Богу.

У њихову моћ исцјељења и утјехе вјерују подједнако и хришћани и муслимани.

Поклоници и данас долазе у великом броју из свих наших крајева Острошком чудотворцу, без обзира на то које су вјероисповијести или националне припадности.

Долазе, штавише, и из иностранства.

Крај кивота светитељевог узносе се молитве и на српском и на страним језицима. Многи доносе дјецу да крсте баш испред моштију Светог Василија, а поједини своју дјецу називају управо по имену великог светитеља.

У манастир Острог долазе и они који траже да им се читају молитве за здравље, исцјељење, спасење…

Мошти Светог Василија три пута су напуштале манастир Острог. Посљедњи пут је то било 1996. године, када је острошки чудотворац посјетио Требиње, манастир Тврдош, родне Мркоњиће.

Trebinjelive.info


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО