У београдском насељу Батајница, током НАТО агресије на СР Југославију, на данашњи дан 1999. године погинула је трогодишња Милица Ракић.
Током 78 дана бомбардовања СРЈ, НАТО пројектили су убили најмање 79 малишана. Најмлађа Бојана Тошовић је имала само 11 мјесеци када је погинула у загрљају свога оца.

ЈУ Дјечији вртић у Берковићима носи име по настрадалој дјевојчици.

У Ташмајданском парку налази се споменик посвећен дјеци погинулој у НАТО бомбардовању на коме се налази скулптура Милице Ракић.

Српска православна црква покренула је иницијативу да се мала Милица канонизује, а у манастиру Тврдош код Требиња осликана је фреска са њеним ликом.

НАТО је 24. марта 1999. године у 20.00 часова почео ваздушне нападе на војне циљеве у тадашњој Југославији да би их касније проширио и на привредне и цивилне објекте.

Током агресије, која је трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.

Коначан број жртава званично није саопштен, а процјене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених.

ЧИКО ЈА ТЕБЕ ГЛЕДАМ С НЕБА

Чико, ја тебе гледам с неба
И видим те као на слици
Чико, ја сам онај цвет-беба
Који си убрао у Батајници.

Jа сам била она мала
Милица, што је задремала
У мамином загрљају
А пробудила се у рају.

Сад нисам она булка румена
Већ бели анђелак оне булке
Што гледа своје најдраже с неба
И види тебе…и твоје руке.

Мој тата се сада брије
А моја мама пегла пелене
Ја их видим и жао ми је
Што не виде и они мене.

Ено и моје розе ноше
И лутке што се смешила на ме
Кад су твоје зле тице дошле
И отеле ме од моје маме.

Тада сам се овде попела
С неком дечицом непознатом
Али бих много више волела
Да сам доле, с мамом и татом.

Да ти кажем још само ово
Па иди и заборави ме
Мама ће ме родити поново
И даће ми још лепше име!

( Добрица Ерић )