Случај је изазвао, у најмању руку, запрепашћење јавности због мјеста, времена и начина на који је извршена ова оружана пљачка, због бруталности и дрскости разбојника, као и очигледне логистике коју су имали у неким државним структурама и самом систему обезбјеђења.

Прошло је неколико мјесеци од када је извршена оружана пљачка у Никшићу гдје се на мети разбојника нашао новац намијењен никшићким пензионерима а током које је, вршећи своју службену дужност, живот изгубио Љубиша Мрдак, службеник обезбјеђења.

О самом догађају је углавном све познато, много тога речено и написано, али је ипак остало и доста непознаница и неразјашњених питања.

Случај је изазвао, у најмању руку, запрепашћење јавности због мјеста, времена и начина на који је извршена ова оружана пљачка, због бруталности и дрскости разбојника, као и очигледне логистике коју су имали у неким државним структурама и самом систему обезбјеђења.

Подсјећамо, разбојништво и оружана пљачка у Никшићу извршена је 20. октобра 2021. године око 9 часова код Поште у Никшићу.

Истражни органи су предузели низ мјера и у првом моменту, дошли до одређених лица – учесника у овом догађају, али је касније на чудан начин све заустављено и завршено идентификацијом саучесника чија је улога до краја остала нејасна. И што је најважније, остала су, макар за ширу јавност, непозната лица најодговорнија за органзовање и непосредну реализацију овог злочина.

Истина, поднесене су кривичне пријаве против седам особа, од чега су петорица држављани БиХ, због, како је званично наведено, пљачке 423 000 евра из поште у Никшићу и убиства радника обезбеђења Љубише Мрдака.

Од тога четворица разбојника се налазе у притвору, док су тројица у бјекству и за њима је, како незванично сазнајемо и расписана Интерполова потерница.

Виша државна тужитељка Маја Јовановић је својевремено на конференцији за медије у Управи полиције Црне Горе саопштила да се свим осумњиченима на терет ставља разбојништво са смртним исходом у саизвршилаштву.

Тужитељка је тада похвалила изврсну сарадњу са колегама из БиХ, посебно са оперативцима Управе за организовани и тешки криминалитет МУП-а Републике Српске.

На конференцији за медије је појашњено да је група од јула 2021. године припремала разбојништво, али у циљу истраге нису жељели да открију ко је од разбојника повукао ороз и убио Љубишу Мрдака.

Сада се, након протока времена од неколико мјесеци, с правом поставља питање зашто случај није у потпуности расвијетљен, зашто јавност није упозната за којим лицима је расписана потјерница, ако је уопште и расписана, и који је интерес да се њихов идентетитет скрива ако се зна да се међу њима налази и онај који је пуцао у Љубишу Мрдака.

Сви који се крију иза заштите тајности и неког наводног вишег интереса заборављају да су многа лица учествовала у припреми овог догађаја, да постоје очевици, да је мање – више познат начин извршења пљачке и да се већ спекулише о једном лицу повезаном са криминалним клановима које се доводи у везу и са кривичним дјелима почињеним у Црној Гори у ранијем периоду.

Када се томе додају и индиције да се ради о лицима са више пасоша онда се логично намеће закључак да се иста налазе под заштитом неких државних структура и у другим државама.

Ништа мање није важно ни питање логистике коју су разбојници очигледно имали у појединим државним институцијама од којих су добијали информације о приливу новца за никшићке пензије, као и евентуалне позиције у самој секјурити агенцији чији је Мрдак био службеник.

Све док се јавност не упозна са идентитетом лица која се потражују постоји простор да се размишља о одговорности власника приватних агенција за ФТО обезбеђење које, гле чуда, у Никшићу воде углавном пензионисани припадници АНБ и њихови сарадници.

Упадљиво је ћутање агенција за ФТО о овом случају, посебно ћутање дијела Управе полиције надлежног за приватни сектор безбједности који се уопште не оглашава о чињеници да је њихов припадник изгубио живот на службеном задатку штитећи имовину државе Црне Горе.

Умјесто да се јавности објасни ко су налогодавци и инспиратори оружане пљачке, ко су логистичари из државног система и ко је непосредни извршилац убиства Љубише Мрдака имали смо прилику да мјесецима видимо чудну оркестриранну кампању појединих лобија и интересних група и тзв. независних медија у напору да се неки од разбојника доведу у какву – такву везу са Црквом, као да је то уопште битно за овај случај и његово разјашњавање.

Као што је познато, незадовољни радом истражних органа на овом случају, већ су протестовали у Никшићу представници Клуба добровољних давалаца крви „Свети Сава“ чији је истакнути члан био Љубиша Мрдак, ветарани 7. Батаљона, као и удружења „Ступови“ и „Завјетници Тврдош“, затим његови пријатељи и чланови породице.

Незадовољство је нарасло због чињенице да цио случај није расвијетљен у потпуности и утиска који се ствара да ипак неко штити оне који су непосредни извршиоци кривичног дјела а тиме и оне који су осмислили ову цијелу сулуду акцију.

Јединствена порука са тих протестних скупова је да се неће, како су навели, помирити са јефтиним обавјештењима тужилаштва, полиције и осталих институција и да на тај начин желе скренути пажњу јавности на овај проблем и инсистирати на пуној истини о догађају и убиству Љубише Мрдака.

„Овдје није у питању криминалац, није у питању неко ко је било чиме заслужио да на тај начин заврши свој живот. Убијен је човјек који је вршио службену дужност, који је часно и поштено зарађивао новац за себе и своју породицу“, казао је том приликом Петар Вуковић један од организатора протеста пријатељ и саборац Љубише Мрдака.

Мрдак, који је био радник фирме обезбјеђења Секјурити гард Монтенегро, убијен је 20. октобра у оружаној пљачки код Нове поште у Никшићу приликом покушаја да се супростави разбојницима и спријечи пљачку више стотина хиљада евра намијењених исплати пензија у Никшићу.

Вријеме ће показати да ли ће се у Црној Гори наставити са праксом половичног рјешавања најтежих кривичних дјела, односно њиховог рјешавања само до нивоа задовољења интересовања шире јавности и суштинског истрајавања на заштити оних који су најодговорнији а то су налогодавци и појединци и интересне групе у државном систему повезани са криминалним миљеом.

Свједоци смо праксе да истражни органи Црне Горе константно, у покушају да застите налогодавце најтежих кривичних дјела спроводе разне активности срачунате на прикривању, заташкавању и кривотворењу доказа, врше подметања и организују монтиране кривичне поступке не либећи се при томе да користе све државне ресурсе.
Да ли ће слуцај оружане пљачке у Никшићу и убиство Љубише Мрдака остати неразјашњено а криминалци и убице починиоци и налогодавци овог злочина остати некажњени, врло брзо ће бити јасно.

IN4S