У седмици иза нас се већина грађана суочила са минусом. И на топломеру и у новчанику. Случај је хтео да губитке осете и они који на дршутвеној лествици нешто више стоје, што се, признаћете, не дешава често. Неки су, пак, имали више среће, па су већ угазили у препород који сви ишчекујемо.

Стевандић је остао без возача, а Човић без оптимизма, Бисера Турковић без икакве мере, сви у политици без стида, само је Ђајић је успео да задржи све функције што је, опет, лоша вест за целу заједницу, па на крају, и за њега самог. Чини се да му је одмор преко потребан.

Једини добитник је бивши министар безбедности БиХ за кога смо сазнали да је за 18 хиљада марака откупио затворску казну. Злоупотребио положај, осуђен на пола године затвора, „позајмио“ од сестара паре и сад је слободан човек. За криминалце ово је земља слободе као мало која.

Док је Турску и Грчку паралисао снег, у Федерацији су се бавили изборним законом. Пошто се процес одвија под Палмером, море је било логичан избор. Учесницима је потом речено да буду у складу са локацијом, мозак да пусте на отаву и у Неум да дођу без њега. На крају су и изјаве биле ван памети.

Изетбеговић је био смушен, али и ентузијастичан, устрептао и пун наде без основа. Човић рекао да је остао без оптимизма, такорећи без животне енергије. Зато ће се до следеће рунде повући на хацијенду да медитира под својим палмером, пардон, палмом. И на осталима се видело да су апарат за размишљање оставили пред вратима Неума, па је мала вероватноћа да ће нам се исплатити трошак што смо их на море у јануару слали.

Човић је потом назвао Бају који је у том тренутку држао конференцију за штампу.

“Ђе си, Драгане, како је било? Ма, имам времена, држим неку конференцију, али то су само новинари, могу да чекају, ко им…. Шта је било? Лоше месо? А лешо. Јесам ти рекао да ти је боље код нас. Кад ми угостимо, то се памти. ‘Та ће Бакир. Долазиш у Бањалуку у уторак? Одлично. Нећемо у Агапе на суши. Водим те ја код мог човека на јањетину. Биће и онај са хармоником. Има да певамо, а и мајку ћу звати. Воли она кад се ја дружим са тобом. Каже, зна Драган и реку да окрене око своје куће, а да неће европске парламентарце. Посебно ако им се плати”.

Што се тиче РС, ту нема проблема са изборним законом. Важно је да су учесници исти, да се прикупљени порези повећавају јер ће имати да их деле они који изборну трку трче. Није важно да ли као опозиција или позиција. Сви добијају од тог колача.

А добитник је и Баја кога наизглед не брину ни санкције, а ни евентуални васкрс истраге о куповини виле у Београду. Каже да су задовољни и он и комитет и најављује преко 2 милијарде инвестиција, такорећи препород.

Требиње је већ угазило у њега, тамо се и недељом гради и ради, а сазнали смо да је од прекјуче и аеродром за корак ближи. Остатак Херцеговине полако умире. Неко у пепелу, а неко биолошки.

Број пензионера у 4 од 6 општина је премашио број радника. Али, нек не губе наду. Има времена да и њих запљусне талас напретка. Припомоћи ће и браћа из Србије. Иста нам је развојна тактика познатија као: “Да нисмо узели кредит, морали бисмо се задужити”.

А добро се зна да се кредит даје ономе ко има шта и да прода. Јесте да смо много тога свели на просјачки штап- и шуме и воде и електропривреду, али, што кажу, за сваку робу се нађе купац. С обзиром ко ће нас продавати, завршићемо на пијаци.

Није никаква утеха, али смо у недељи иза нас видели да је цео свет захватио неки хаос. Не само метеоролошки. Стрепели смо хоће ли се наћи нека будала која ће притиснути дугме и распалити сукоб око Украјине.

Руси вежбају на граници, а савезници Украјини шаљу шлемове, евентуално муницију. Поручују: „Ви ратујте, а ми ћемо вас куражити“.

Са надом (без неког реалног основа) да ће фебруар донети занимљиве, али лепше догађаје, стављамо тачку и на недељу и на јануар.

Миланка Ковачевић
Директ