ПОЖЕЛИ ЖЕЉУ НА БОГОЈАВЉЕНСКУ НОЋ И ОНА ЋЕ СЕ ИСПУНИТИ!!!!

Вероватно виђате овакве и сличне наслове по новинама и друштвеним мрежама. Наведено веровање нема никакав основ у хришћанству.

Уколико нешто желимо, ми се трудимо да до остварења те жеље дође и за то се молимо Богу. За остварење наших жеља је потребан наш напор и Божија помоћ, а пре свега потребно је да је оно што желимо на наше добро и на добро наших ближњих.

Бог није бунар жеља. Уколико га тако доживљавамо наша вера је слаба. Неће нам ништа сâмо од себе пасти са неба. Бог свакако дарује људе многим добрима иако они то и не заслужују, али поуздати се у „моћ“ датума и у моћ наше личне жеље, а независно од воље Божије, то је више сујеверје но православна вера. Зато истичемо „да буде воља Твоја“ и следујемо Христовој молитви „али не како ја хоћу, него Ти како хоћеш“(Мт.26,39).

Не постоје „некрштени дани“. Смешна је и сама помисао да ће девојке у отвореним небесима угледати, као у теофанији, лик онога за кога ће се удати. Не треба да памтимо сан који смо сањали на богојављенску ноћ. Тешко да нам је тај сан Бог послао.

Шта јесу православни обичаји?

Раније су особе које су се спремале (оглашени) биле крштене на данашњи дан, да би се сутра, на Богојављење, причестиле. Пливање за Часни Крст, иако скорашња пракса код нас, не одржава се да би срећа пратила целе године онога који први доплива до Крста. Пливање подсећа на прве хришћане крштене у рекама, језерима, итд. Пливање је и мали приказ хришћанског подвига. За крст је потребна храброст и спремност, одважност и способност, љубав и пожртвовање. Сви хришћани – кростоносци треба да померају своје граница ка Горе. Зато је непримерно да у пливању за Часни Крст учествују особе које не увиђају важност и симболику тог дела.

Освећену воду користимо у случају телесних или духовних болова, уз чврсту веру и молитву. Ни света вода не делује механички и магијски. Христос је за време Свог живота често исцељивао и говорио: „Вера твоја спасла те је“, или питао: „Верујеш ли?“. На жалост, сведоци смо погрешног схватања ове светиње, па имамо случајеве да људи узимају велике количине воде као лек који делује независно од њихове вере и живота. Да не помињемо оне који узимају свету воду да би им неко други у њој „бајао“. Боље да је ни не узимају.

Не чекајмо поноћ 18. јануара да „отвореним“ небесима кажемо своју жељу, рецимо своје жеље Богу кад год и Он ће нас у сваком трену чути и одговорити у мери наше вере и труда, а по Својој премудрости и љубави.

Не гурајмо се и не понашајмо неприлично док свештеници деле освећену воду јер нас не спашава вода, но Бог, по Својојм милости и по нашој вери и љубави.

И прославимо Тројичног Бога у радости наступајућих празникâ.

Радујмо се јер Бог се јавио и јавља се људима!

Марко Радаковић


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО