Шаховски геније Боби Фишер ухапшен је 2004. у Јапану због неважећег пасоша, након чега су га тамошње власти држале девет мјесеци на аеродрому под пријетњом изручења САД… Прочитајте невјероватну причу о највећем шахисти у историји!

Роберт Џејмс „Боби“ Фишер рођен је у Чикагу, 9. марта 1943. године. Научио је да игра шах са само шест година, и то из упутства које је пронашао у шаховској гарнитури коју је његова сестра купила у продавници слаткиша у Бруклину. Наредних годину дана није имао противника па је играо сам против себе. У седмој години учланио се у Бруклински шаховски клуб, одакле креће његов вртоглави успон…

Већ 1958, као 14-годишњак, постаје шампион Америке, а убрзо и најмлађи велемајстор у историји. Потпуно се посветио шаховској игри – прекинуо је школовање и никада није завршио средњу школу. Није га занимала умјетност, наука, политика, спорт, секс…

Свјетску славу стекао је када је 1972. године у исландском Рекјавику, са којим је, испоставиће се, судбински повезан, у мечу за свјетског првака направио велико изненађење и савладао Руса Бориса Спаског. Амерички шахиста је тако прекинуо вишедеценијску доминацију совјетских шахиста и постао једини Американац са титулом шаховског првака свијета.

Побједа над Спаским, те 1972. године, у америчким медијима виђена је као грандиозна, симболичка побједа САД против Русије у Хладном рату, којом је сломљен дотадашњи мит о интелектуалној супериорности Руса над Американцима.

Фишер постаје национални херој, а његове фотографије освануле су на насловницама највећих листова. Шах, практично преко ноћи, добија силне нове поклонике и постаје такорећи амерички национални спорт…

Међутим, тада се десило нешто потпуно неочекивано – по освајању титуле свјетског првака Фишер се повукао и није одиграо меч наредних 20 година! 1975. одбио је да брани титулу против Анатолија Карпова јер није могао да постигне договор с међународном шаховском федерацијом око услова меча. Наредних година и деценија скоро ништа се није знало о њему…

Повратак на сцену десио се 1992, и то у тадашњој СР Југославији! Наиме, Фишер је пристао да те године одигра реванш меч против Спаског на Светом Стефану, у јеку најжешћих санкција које су западне силе наметнуле Југославији. Меч је финансирао контроверзни српски бизнисмен Јездимир Језда Васиљевић, односно његова фирма Југоскандик, а награда је износила пет милиона долара. Фишер је успио да побиједи и у том реваншу.

Међутим, Влада САД оптужила је Фишера за кршење санкција против Југославије, што је амерички шахиста јавно исмијао на једној конференцији за штампу, дословно пљунувши на текст оптужбе! Пореска управа САД након тога је издала потјерницу за Фишером, уз запријећених 10 година затвора, послије чега се Фишер више никад није вратио у Америку.

Живио је у Мађарској, Њемачкој, на Филипинима и у Јапану. Током овог периода давао је све жешће антиамеричке и антисемитске изјаве, упркос свом јеврејском поријеклу.

А, након напада на Њујорк 11. септембра 2001, говорећи из Јапана, Боби Фишер је „матирао“ сам себе – честитао је терористима!

„То је дивна вијест, поздрављам тај чин. САД и Израел су масакрирали Палестинце много година. Пљачкали су их и масакрирали… Сада им се све враћа“, рекао је том приликом Фишер. Због ове изјаве Америчка шаховска федерација га је искључила из чланства.

Послије тога живио је на релацији Филипини – Јапан, а 2004. ухапшен је у Јапану због неважећег пасоша, након чега су га тамошње власти држале девет мјесеци на аеродрому под пријетњом изручења САД. Тек пошто му је Исланд загарантовао држављанство, јапанске власти су га пустиле у ту земљу.

У јануару 2002. дао је интервју за радио у Рејкјавику, у којем је апеловао на исландску владу да затвори америчку војну базу у тој земљи. „Ако одбију отићи, пошаљите им неколико писама с антраксом“, рекао је Фишер.

До краја живота тврдио је да је свјетски шампион, пошто никада није поражен. Преминуо је у Рејкјавику 17. јануара 2008, када је имао 64 године, баш колико има поља на шаховској табли.

Иако је боловао од параноје, опсесивног понашања и повремених бијесних испада, нико није доводио у сумњу његов шаховски гениј, а са освојених 20 узастопних турнира још увијек има најдужу серију побједа икада.

Мондо