Милорад Медаковић рођен је у Лици 1824.
године. Као младић, одлази у Црну Гору
где постаје Његошев први помоћник, и
пријатељ који му је спасио живот у Прчњу,
када је Његош ушао у море. Како није
био добар пливач, почео је да нестаје под
водом. Видевши то са обале Милорад, који
је иначе био атлетске грађе, ускочио је и
спасао Његоша.
Петар II Петровић Његош именује
Милорада за свога првог ађутанта. Убрзо
постају велики пријатељи, четворогодишњи
сарадници и саборци. Заједно одлазе у Беч,
где му Његош поверава улогу коректора
„Горског вијенца“.
Милорад Медаковић се цео живот борио
за ослобођање српског народа. Током
живота је стекао велико богатство. Био је
власник више кућа у Београду на територији
општине Вождовац као и оснивач две
задужбине, које су временом нестале.
У Дубровнику је завршио фотографски
курс и тако 1845. постао први црногорски
фотограф.
Умро је у Београду 1897. у 74. години
живота, завештавши три куће и све акције
београдској општини и српском народу.
Београд му се захвалио тако што је најпре
назвао једну улицу по њему, а потом
је и цело насеље добило његово име
(презиме)- Медаковић (Медак)