Целог живота сам у потрази за срећом, а онда ме је нешто зауставило у трку – покушао сам да освирам једну шпанску песму и она ме је изненада научила девет врло важних ствари:

• Туга има сврху. Без ње се очи смањују а срце утишава.
• Срећа и туга су као памучна мајица и бела кошуља – Срећа је за сваки дан, а туга само за посебне прилике.
• Туга се не носи на челу, нити се потискује дубоко у себе. Туга се носи као сат, да није у првом плану, али с времена на време може да се баци поглед на њу.
• Ако ниси тужан и ниси срећан, нешто не радиш како треба. Зато, ако ниси срећан, буди барем тужан.
• Туга без ритма је патетика, туга са ритмом је уметност.
• Без мрака нема светла, без страха нема снаге, без туге нема љубави.
• Из непознатог разлога песме о патњи боље покрећу женске кукове него песме среће и радости.
  А кукови не лажу.
• Туга је као коњак, јако је привлачна, али ако се с њом претерује, човек потпуно пропадне и умре.
• Иза туге је увек нови континент, зато човек плаче море у малим количинама.

Igor Karanov (1972-2022)