„Нисам добар човек јер сам
неколико пута у животу слагала о важним
стварима.
Нисам добар човек јер умем дуго да се
не јављам људима које волим кад сам
заокупљена својим проблемима.
Нисам добар човек јер сам тврдоглава
као мазга, дуго памтим лоше поступке,
склона сам сарказму.
Такође, нисам добар човек јер понекад
обећам шта не могу, ваљда ми се учини
да је лакше него што јесте.
Не могу са сваким да поделим ни реч, а
камо ли оку времена.
Не трпим ништа половично. Разумем
људске поступке али их не прихватам.
Грозим се генерализације, сатанизације,
нетолеранције, кланова, преслатких речи,
превише критике, паметовања и сличних
срања.
Нисам добар човек јер умем да завидим,
да се не стидим, да се не покајем, да
се убаксузим, да се одрекнем без
борбе, да одустанем, да свесно сама
себи ископам рупу, да људе претворим у
ваздух а ваздух у људе.

Добро је само то што знам да нисам
добар човек.
Бити убеђен у сопствену доброту одлика је
површних и егоистичних људи.
Од свега што јесам, барем то нисам.“

Јелена Миленковић