Данас прослављамо Светог Стефана

Српска православна црква данас прославља празник посвећен Светом Стефану, у народу познат као Стевањдан или Стјепањдан, једну од најчешћих крсних слава у српском православном народу. 

Стефан је био Јеврејин, припадник оног дијела јеврејског народа који је живио у грчким областима и говорио грчки језик. Био је у сродству с апостолом Павлом, који у вријеме Стефановог мучеништва још није спознао истину Христовог учења.

Страдање Светог Стефана збило се годину дана послије силаска Духа светога на апостоле, односно исте године када се Исус Христ вазнио на небo.

Свети Стефан први је од седморице ђакона ког су рукоположили свети апостоли, па се назива и архиђакон.

Он је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником.

Његово мучеништво потресно је описано на страницама Светог писма Новог завјета.

Како каже библијско свједочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дјела помињу се у Светом писму Новог завјета. У тој првој години по страдању и вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вјере, својих ријечи и дјела, подсјећајући на ријечи закона и пророка Старог завјета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико вијекова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увијек побјеђивао својим јасним и истинитим ријечима. Како нису могли другачије спријечити његово проповиједање, прибјегли су, уз помоћ лажних свједока, клевети – да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрјешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. Након хапшења, услиједило је суђење и његово мучеништво. Каменован је до смрти. 

Овом свецу, односно празнику, на српском етничком простору, посвећене су десетине храмова. 

Као и за све црквене празнике, мноштво је народних обичаја и вјеровања и о Светом Стефану (или: Стефањдану, Стевањдану, Стјепањдану, Шћепандану, како се у различитим српским крајевима каже).

Најважнији посао је изношење божићне сламе из куће. Слама се, бар на селу, гдје се чува традиција, не баца, већ ставља у ракље воћки, пчелињак, виноград или привредне зграде. Вјерује се да штити воћњаке од града.

У Војводини, божићна слама уклања се још током ноћи, у првим минутима празника. Сламу уклањају жене, ћутећи – „да се не чује како одлази Божић“.


Информативни портал Славија


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО