Када сам летос посетио једно мало, а за мене незаборавно место, Лопаре, близу Угљевика и Бијељине, непознат човек ми је пришао и тражио да пољуби моју руку зато што је чуо да сам дошао са Косова. „Дај ми брате, да ти пољубим руку, ти идеш са наше свете земље!“ Те речи једном заувек су ми показале ко су Срби из Републике Српске, и ако сам се некада питао шта њих држи тако сложно, зашто ми не бисмо могли да утичемо на своју околину и своје животе као они, више се не питам. 
Народ у Републици Српској поштује себе, не заборавља своју историју, поноси се пореклом и воли, искрено воли све своје и увек је спреман да то брани. 
Недуго после, пријатељ из Републике Српске је дошао у Партеш и пре поласка ми је тражио да му напуним кесу земљом са Косова. 
И било ми је лакше, јер сам знао да ће макар кило земље са Косова и Метохије бити сигурно сачувано, тамо где су чува и наша историја и језик и идентитет. У Републици Српској. Срби из Републике Српске су пример свима осталима, а нарочито Србима на Косову и Метохији, како се чува образ и не да на своје, како се не заборавља да један грумен земље нема цену и да је велики, јер га је Србин отплатио животом. Нека сваки Србин са Косова, макар једном обиђе Републику Српску и сачуваћемо Косово и Метохију. 
Бог нек те чува и твоји дивни људи, живела нам и поносила се увек, Републико Српска! 

Пише: Никола ВАСИЋ

Оснивач Хуманитарне организације КосовскоПоморавље и покретач прве српске интернетпродавнице на КиМ @Kupujsakosmeta