Култура у Србији никад није била на вишем нивоу него што је то данас.
Појавом интернета процветале су музичка, филмска и ријалити индустрија које су изнедриле неке нове уметнике.

Домаћи филмови снимају се више него икада, додуше број глумаца нам је спао само на Биковића, који снима како вози ауто 100 метара у рикверц.
Добро, треба нагласити да се наша кинематографија редовно обогаћује новим садржајима Драгана Бјелогрлића који заговара хапшење грађана због линка и снима Секс и град Врање едишн.

У Србији је данас по званичним подацима свака четврта особа уметник, што значи да нам је ниво културе порастао за 2.000% у односу на 2002. годину у којој смо имали живе Миодрага Петровића Чкаљу, Бату Живојиновића, Данила Бату Стојковића, Драгана Николића, Николу Симића, Љубишу Самарџића, Милену Дравић…

Али нисмо само овде напредовали, Србија је 2005. године доделила 206 докторских титула, 2012. добили смо 770 доктора наука, док 2017. година доноси врхунац и број оних који могу да се потписују са „Др“ је 2.000 само у тој години што је повећање за 880%.
Тај парадокс не може бити нормалан и лажни доктори у Србији који су преко положаја одлучили да обезбеде академску титулу, надмашили су и оне у Зимбабвеу.

Модерни доктори су се школовали уз ријалитије који се у Србији рађају баш те 2005. године а први од њих се звао „Може бити само један.“
Данас несхватљиво али у њему нису учествовале голе старлете, већ млади момци који су са инструкторима пролазили дрил у бази жандармерије.
У првој сезони победио је Марјан Стојковић, кикбоксер из Врања.

Следеће године почела је прва сезона Великог брата, било је то у време када је реч секс била забрањена на ТВ-у.
Ријалити није ишао директно, а када би се укључивали уживо, водитељи би учеснике опомињали да пазе на речник и понашање.
Победник ове прве сезоне био је пијаниста Иван Љуба.

Операција тријумф 2008. године окупила је музичке наде из земаља бивше Југославије.
Након њих креће ријалитус на ХЕПИкус и ПИНКус.
Ово нису речи које је изговорио Јулије Цезар у старом Риму већ разне фарме, парови и задруге које ријалити дижу на један виши, нашем човеку до тад непознат ниво.

У нашој земљи се „само“ на две телевизије са јавном френквенцијом емитују ови културно образовни садржаји, али упркос томе они руше све рекорде гледаности.
Тако је летос ТВ Пинк оборио властити рекорд јер је ријалити гледало милион и по људи у 3 сата после поноћи.

Колико је културно образовање битно нашем народу показује и то што је број послатих порука за останак неког учесника у ријалитију чак до 200 пута већи у односу на поруке за лечење неког болесног детета.

У последњих 15 година ријалити је изнедрио многе уметнике, да није њега Србија би остала ускраћена за скривене таленте Пеђе Д Боја, беседе Зорице Марковић, сексуалних нагона змаја од Шипова, цитата Кристијана Голубовића, вокалних способности Gasttozza, Кије Коцкар…

Максимални капацитети ријалитија искоришћени су 2017. године када је баш њу пред милионским аудиторијумом преварио муж.
Она је ушла у исти ријалити, суочила се са мужем и љубавницом, публика је препознала храброст, гласала за њу и довела је до победе.

Награду од 50.000 евра уложила је у каријеру, снимила песме и платила милионске прегледе на Јутјубу и заслужила место у жирију Пинкових звезда.
Али ту није крај откривања њених талената, након свега написала је своју аутобиографску књигу, по узору на Фирера и његово дело „Моја борба“, она је своје назвала „Мој потпис.“

Сајам књига у Београду пун је некаквих нових писаца који својим бестселерима доприносе нашој културној баштини и руше све рекорде продаје.
Тако се летос одмах до Његоша нашао Александар Вуксановић алијас Аца Лукас.

Пун назив Његошеве мисли:
„Брат је мио које вјере био,
Када братски чини и поступа.“
Нажалост, цитира се углавном само први део а други прескаче, а он се сад може искористити баш овде.

За дочек 2022. године Београђане је испред зграде Народне скупштине забављала још једна од дива, полугола Јелена Карлеуша.
Скупштина је у поноћ засветлила у бојама геј заставе са натписом „љубав је закон“ како би још више провоцирали земљу која се бори против беле куге, а све то нашим новцем ширећи геј пропаганду.

Пре пар година једној учесници ријалитија је умро отац а ТВ са националном френквенцијом је преносила целу сахрану уживо.
Сахрана брата тзв. змаја од Шипова на истој ТВ је такође преношена уживо, а после се тај исти учесник обраћао мртвом брату из ријалитија.
Али, ружичаста ТВ је овог пута превазишла саму себе када је у новогодишњој ноћи у програму уживо пустила порно филм.

Регулаторно тело за електронске медије опет је остало немо.
Граница више не постоји, приватност је суспендована и ту смо укључени сви, желели то или не.

После 15 година под ријалитијима, остало нам је да се питамо које су последице и шта нас чека у будућности јер дух из боце је олобођен.
А и у ријалитију је већ виђено све, туче, преваре, секс, трудноће, у ријалити су улазили политичари, у ријалитију су неки хапшени и одвођени у полицију на саслушање па пред камерама враћани…

Ускоро масама ништа од овог неће бити занимљиво.
Тражиће се крв а организатори због широке гледаности ће морати све да испоштују, они знају како је масама најлакше држати пажњу.
Следећа су силовања уживо, оружане пљачке уживо, убиства уживо.
Убиства ће брзо постати саставни део таквих програма.

Али и све остало што болестан ум може да смисли због веће гледаности ове болесне индустрије забаве…

Пише: Деан РС