Писмо Богу, нађено у шињелу погинулог руског војника
У почетку се није знало ко је аутор овог писма-исповијести. Каснијом истрагом утврђено је да је писац ових редака подофицир Александар Зацеп

фото: kpcdn.net

Још ниједан пут у животу нисам говорио са Тобом, али данас желим да Те поздравим.

Ти знаш да су ми од дјетињства говорили да Те нема. И ја сам, лудак, повјеровао.

Творевину Твоју никада нисам сагледао.

И гле, ноћас сам пажљиво посматрао из кратера, што га је направила граната, звјездано небо нада мном. Неочекивано сам схватио, дивећи се свемиру, како сурова може бити обмана!

Не знам, Боже, хоћеш ли ми пружити руку, али ја ћу ти рећи и Ти ћеш ме схватити – није ли чудно, да се усред ужаснога ада, изненада, појавила свјетлост и ја сам Те препознао? И осим тога ја немам ништа више да кажем, осим да сам срећан што сам Те упознао.

У поноћ је заказан напад, али, не плашим се: Ти на нас гледаш…..

Сигнална ракета! Шта ћу!? Морам да кренем. Било ми је лијепо са Тобом.

Још желим да Ти кажем да ће, што је Теби свакако познато, битка бити тешка и можда ћу Ти већ ноћас покуцати. Иако ти до овога тренутка нисам био пријатељ, хоћеш ли ми дозволити да уђем, када дођем?

Чини ми се да плачем! Боже мој, Ти видиш, шта се са мном десило – ја сам данас прогледао.

Опрости ми Боже мој, одлазим. И не вјерујем да ћу се вратити.

Како је чудно, ја се смрти више не бојим!

Извор: soulibre.ru