Новак Ђоковић, Никола Јокић и Филип Филиповић су на спортском трону планете. 2021. ћемо памтити као годину великих националних успјеха у спорту.

Била је ово година коју смо отпочели у страху да ли ће спорт доживјети ону претходну, праћену короном, без навијача и сабласно празним трибинама. Полако али сигурно, како је вријеме одмицало, тако су и такмичења враћена у нормалу.

Повратак навијача, вратио је потпуни драж и шмек оног исконског што са собом носи. Емоцију. Страст и жеља за побједом искристалисали су и нове – старе хероје нације, како код нас, тако и у свијету.

Србија, спортска велесила, једноставно у мору свјетских величина, на трону има три „краља“, а у богатој спортској историји, није се могла похвалити, па ни приближно једном оваквом годином. Новак Ђоковић, најбољи амбасадор земље и један од најпопуларнијих спортиста свијета и ову годину завршио је тријумфовално, на првом мјесту АТП листе.

Три Гренд слема (Гранд слам) уз континуитет добрих игара, винули су Ђоковића, баш гђе припада у сами врх. Свакако, остаје жал за олимпијском медаљом како у синглу, тако и у микс дублу.

А сам врх дотакао је и Никола Јокић.

Момак из Сомбора по оцјени кошаркашке јавности, најбољи је кошаркаш свијета за ову годину, а у прилог томе иде и чињеница да је био МВП најјаче лиге свијета – НБА. Суверено је владао НБА лигом у дресу Денвера, иако његов тим није играо финале.

Оно што му замјера кошаркашка јавност на нашим просторима јесте то да ја одбио репрезентативно окупљање, односно учешће на Олимпијским играма, до којих испоставило се касније није ни дошло јер је Србија у одлучујућем мечу квалификационог турнира у Београду поражена од Италије.

Било како како било, центар са невјероватним шутем, те пођеднаком жељом за поентирањем али и асистирањем кроз тимску игру и разигравањем саиграча, Јокића су сврстали у епицентар кошаркашких дешавања. Заслужено.

Филип „Фића“ Филиповић, капитен ватерполо репрезентације Србије проглашен је у Абу Дабију за најбољег играча свијета те још једном потврдио како своју тако и репрезентативну супериорност.

Остаје да се види да ли ће, тренутном члану атинског Олимпијакоса злато са ОИ из Токија бити посљедње за репрезентацију, али оно што је сигурно, биће златним словима исписано његово име у анале српског спорта, а све је почело, од тада Србије и Црне Горе и Европског првенство у Крању, сада већ давне 2003. године.

Фудбал као освјежење

Фудбал, планетарно најпопуларнији спорт, дуго је чекао у Србији на успјех. Ипак, армија навијача, дочекала је успјех, који се огледа кроз пролазак квалификација, епску побједу над Португалом у Лисабону те одлазак на Свјетско првенство у Катар наредне године. „Добила“ је Србију и нову велику звијезду. Душан Влаховић, нападач Фиорентине тренутно је један од најбољих нападача свијета, а у „Виоли“ већ је престигао, фудбалско божанство звано Габријел Батистута.

У глобалу, ово је година која ће се тешко поновити за српски спорт, како репрезентативни, тако и индивидуални.

Милош Васиљевић/Директ