Вариндан и функција обредног хљеба

“Варварица вари, Савица лади а Николица куса”. Овако се пјева у нашем народу поводом прослављања три празника: Вариндана, Савице и Светог Николе…

Дан посвећен светој великомученици Варвари обиљежава се 17. децембра. У вријеме римског цара Максимилијана, у граду Илиопољу живио је пребогати незнабожац Диоскор. Имао је лијепу и паметну кћерку Варвару, коју је веома строго васпитавао, држећи је затворену у кули свога дворца. Иако окружена богатством, удобношћу и слушкињама, ђевојка је била веома несрећна, презирала је раскош и чезнула за слободом и духовношћу.
Приликом ријетких излазака, упознала је неке хришћане, сазнала од њих за вјеру хришћанску и радо и искрено је пригрлила. Када је за то сазнао њен сурови отац, лично је пријави, те је баце у тамницу. Тукли су је, палили, одрезали груди и, за поругу, голу водили по граду. На крају је отац узео мач и одсјекао јој главу. Убрзо послије тога, у очеву кућу удари гром и на мјесту га убије. Било је то 306. године, а чудотворне мошти великомученице Варваре данас се налазе у Кијеву.
Обичај је да се уочи овог дана кува жито – варица и увече остави да у лонцу уври поред ватре. Сутрадан, на Вариндан, гледа се с које стране је жито више наврело па се каже да с те стране у пољу треба сијати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе, њиме се посипа бунар или извор а мијеша се и са сољу, па се даје стоци.

За вас смо одабрали текст етнолога Сузане Мијић која на примјеру празника Вариндана који се слави данас, 17. децембра
објашњава функцију обредног хљеба.
……….
Празник Свете Варваре празнује и влашко и српско становништво у околини Бора. На Свету Варвару се припремају три погаче „турте“, што значи да су без квасца, а од пшеничног су брашна. У рано јутро, с још врућом погачом и боцом хладне воде, жена која их је умијесила излази, стаје на кућни праг и позива Свету Варвару. Моли јој се и каже да јој дарује врућу погачу и хладну воду, а да заузврат очекује пилиће, јаја, јагањце итд. Интересантно је да код влашког становништва Света Варвара означава почетак нове године. С обзиром на то да се и многи обичаји поклапају с Бадњим даном како га слави српско становништво овог краја, на Свету Варвару долази и положајник и обављају се неки ритуали у његовом присуству. Српско становништво на Свету Варвару спрема варицу. Оно Свету Варвару зове Вариндан, за разлику од влашког које је зове Варбура. Варица се спрема од жита које се сије у току године и сваки члан домаћинства је обавезан да је проба. На крају, ништа се од тога не баца, већ се све даје кокошкама