Ово је Дубровник 21. вијека. Ово је Хрватска на почетку треће деценије другог миленијума. Ово је Европска унија 21. стољећа. Ово је величање идеја против којих се борила модерна Европа. Ово је пропаганда идеологије која је изазвала највеће зло у свијету. Ово је понос онима који су били осовина Хитлеровог зла. Али Европа ћути. Брисел ћути. Загреб ћути. Ћуте јер немају снаге и морала да кажу да фашизам и усташтво нису поражени како они воле да нагласе, већ и данас цвјетају и величају се ни мање ни више него у Дубровнику – гошпарском граду честитих Дубровчана који су се и у времену највећег зла одупирали колико су могли највећем посрнућу свјетске цивилизације.
Али се Дубровник данас, на челу са Матом Франковићем не може одупријети идејама које пропагирају фашизам и усташтво – зла које је одговорно за милионе невиних живота, за бројну дјецу и жене које су страдале само зато што су били друге вјере, нације и боје коже.

Ово је Мато Франковић – градоначелник Дубровника који раме уз раме стоји са онима који и данас узвијују крвнички поклич “За дом спремни”, носе шаховницу са почетним бијелим пољем и облаче се у црне униформе које су носили исти они који су одговорни за најбруталније логоре и бројне јаме напуњене људским лобањама.

А тај исти Франковић говори о моралу, тражи извињење и прича о будућности? Он, зарад Дубровника и Дубровчана – мора уколико сутра постати политичка прошлост. Да се никад и нигдје не понови.

Фото: Дубровачки дневник

Европо, зашто ћутиш? Кога се то бојиш? Јесу ли ово твоје вриједности и идеали? Ћутиш…, али се и не црвениш. Ћутиш, значи подржаваш. Ћутиш, значи одобраваш. Европо, ти си срамота док год будеш ћутала. Али ти и даље ћутиш, јер си одавно изгубила осјећај за срамоту, грлећи оне који су те за све вијекове вијекова понизили и претворили у велико гробље недужних људи. Твоје сузе су одавно пресушиле, образ ти се изобличио, а видиш само оно што теби одговора. Ово повампирено зло не видиш, не чујеш, не осјећаш. Као што га ниси видјела, чула и осјетила ни кад је Мусолини повео Марш на Рим, ни онда кад је Хитлер загосподарио Њемачком, ни онда кад су усташе отварале логоре за дјецу.

Ћутиш… јер си крива за ово што се дешава модерном човјечанству. Ћутиш… јер немаш храбрости. Ћутиш… јер се бојиш истине.

Дубровачки дневник

Извор: Требињелајв